– Moj suprug Džimi, kako ga zovem, na moju veliku radost, ovog leta se zaljubio u Sabor trubača u Guči. Imali smo goste iz Engleske i Italije sa kojima smo na saboru proveli četiri nezaboravna dana i tako se rodila ideja da na istom mestu napravimo svadbu. Uz pomoć Milana Raičića, direktora turističke organizacije u Guči, uspeli smo sve brzinski da organizujemo, dovedemo goste iz inostranstva i proveselimo se u kafani "Dačo", jednom od najstarijih etno restorana u Srbiji. I bilo je neverovatno – kaže za "Vesti" srećna mlada Draga Jovanović, koja je svojevremeno kao najmlađi student diplomirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Milana Blanuše i Irine Subotić, a potom se otisnula u beli svet.
Živi suveniri– Kada su stigli gosti iz Britanije, u Srbiji je bio pravi miholjski dan, pun sunca i mirisa. Sve vreme dok su putovali, gosti su mogli da vide gomilu napuštenih kučića i mačića koji su lutali ulicama. Pred kraj boravka rešili su neke od njih da udome. Iako im predstoji dosta birokratije i zdravstvenih pregleda za nove kućne ljubimce, bili su spremni na to i ostavili ih u Veterinarskoj službi Beograda da prođu glavne zdravstvene kontrole, a onda će se vratiti po njih da ih odvedu u London. Eto, imaću društvo iz zavičaja po povratku – nasmejano priča o ovom neobičnom gestu svoje nove familije Draga Jovanović.
|
Svi gosti su stigli na aerodrom u isto vreme gde ih je čekao autobus koji ih je dovezao do hotela Zlatibor. Sutradan su se svatovi u kočijama sa lipicanerima provozali Gučom a mladenci su bili obučeni u srpsku narodnu nošnju. Mladoženjina šajkača je slavljenički letela sa jedne glave na drugu.
– Njegova rodbina i prijatelji su u početku bili zbunjeni ali su se vrlo brzo snašli i uključili u srpske običaje – priča Draga, i dodaje da je bilo pravo zadovoljstvo dovesti sve te otmene Engleze u jednu malu Guču.
Stop predrasudama
Meštani su bili oduševljeni engleskom jednostavnošću, druželjubivošću i elegancijom, a gosti zadivljeni našim gostoprimstvom i veselošću. Srce im je ipak najviše osvojio svadbarski kupus i trubači, zbog kojih su poželeli da ostanu što duže.
– Meni sve ovo mnogo znači. Naučila sam da volim i poštujem svoju zemlju i svaki put kada vratim u Srbiju, obuzmu me osećanja lepote i melanholije. Ona je puna magične čarolije koja dolazi iz našeg folklora i istorije koja nas nimalo nije milovala – priča mlada, kojoj je srce ispunjeno što je svojoj novoj familiji pokazala sliku Srbije o kojoj su malo mogli da čuju i vide u svojim medijima. I obrnuto, svojim bližnjima je pokazala da nisu svi koji su sa tzv. Zapada, neprijatelji Srbije.
Povratak imidža– Iako mnogi kažu da je u Srbiji sve gore i gore, meni se čini da se stvari menjaju nabolje. Primećujem promene iako sve ide sporo i komplikovano. Nove političke svetske struje zahtevaju efikasnost, rad, transparentnost i kontinuitet. Iskreno se nadam da će se reputacija Srbije vratiti i zauzeti zdravo političko mesto u svetu – optimistički kaže Draga. |
Draga kaže da pripada generaciji koja je odrastala u atmosferi gde su nasilje, laž i korupcija bili svakodnevica. Godine svoje mladosti pamti po sankcijama, nestašicama struje, redovima za hleb i mleko, po ogromnim kolonama ljudi koji su tražili novi dom u Srbiji, jer su njihovi razrušeni širom Jugoslavije.
– U sopstvenoj zemlji si bio na margini života, bilo je to vreme golog preživljavanja, a u inostranstvu smo bili optuženi za ratne zločine, za sve i svašta. Nimalo nije bilo prijatno biti Srbin u svetu, trebalo je da se izboriš i dokažeš da nismo ono što mediji prezentuju. A za to je najbolji protivudar rad, znanje, disciplina, strpljenje i uvažavanje različitih mišljenja. S druge strane, u Srbiji vlada sujeverje i praznoverje i često ponavljana i uvrežena predrasuda da svo zlo dolazi sa tamo nekog dalekog Zapada – priča Draga Jovanović. Ona je u nemačkom Kaselu, koji ima jednu od najdinamičnijih likovnih scena u Evropi i gde se održava čuvena manifestacija moderne svetske umetnosti Dokumenta, završila postdiplomske studije slikarstva i fotografije i tamo nastavila da radi kao asistent.
Kajmak i psovka
Nakon pet godina, otisnula se u Kanadu, u Toronto. Priznaje da je prelazak na drugi kontinent bio pravi kulturološki šok.
Izgubljeni čovek– Kada sam diplomirala, bila sam ispunjena nekom vrstom revolta prema tadašnjoj vlasti u Srbiji, a onda je Milica Petronijević, direktorka galerije "Nadežda Petrović" u Čačku, otvorila vrata za moju prvu samostalnu izložbu slika. Osećala sam se kao da je ceo svet moj, jer mi je data mogućnosti da kažem šta mislim, kako se osećam u Srbiji, ali kroz jedan veoma ozbiljan medij kao što je umetnost. Danas sam okupirana kratkim eksperimentalnim filmovima koje se bave indentitetom i njegovim filozofskim, socijalnim, neurološkim kontekstom u svakodnevnom životu – objašnjava ova umetnica koja je u centar svog rada postavila ženski lik koji provlači kroz svoje psihološke priče koje govore o gubljenju jedinke kroz težnju za sopstvenom samospoznajom. |
– U Kanadi kao mladoj zemlji kultura predstavlja miks svih tradicija koju donose emigranti iz celog sveta, tako da je njen identitet još u razvoju, ali neverovatno brzo napreduju i pozicioniraju se. Amerika je priča za sebe. Tu su centri moći, novca i kulturnih institucija koje se ne mogu uporediti ni sa jednom drugom zemljom. Umetnost je duboko povezana sa finansijama, zabavom i obrazovanjem, tako Njujork pruža umetnost i događaje neponovljivog kvaliteta.
I taman kada je trebalo da se preseli u Njujork, gde je često izlagala svoje radove i imala poziv da dođe, upoznala je svog budućeg supruga Džimija, koji je u Torontu boravio na magistarskim studijama. Na kraju su odlučili da se presele u njegov London.
– Taj grad je trenutno najveća oaza umetnosti u Evropi, rame uz rame sa Berlinom koji je neverovatan sa svojim inventivnim umetničkim karakterom. Radovao me je povratak u Evropu, jer češće mogu da posećujem Srbiju, koju je i Džimi zavoleo, što govori i njegovo sve bolje poznavanje našeg jezika – kajmak, gibanica, kupus, rakija, pljeskavica… i poneka psovka – kroz smeh priča ova mlada žena koja svojom neobičnom umetnošću osvaja svet.
Njeni radovi do sada su prikazani u galerijima i na festivalima u u Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj, Nemačkoj, Engleskoj, Americi, Kanadi, Portugalu, Irskoj, Bugarskoj, Meksiku, Rusiji… Dok se njen eksperimentalni film "I am Draga" trenutno prikazuje u Avru u Francuskoj i u Ženevi u Švajcarskoj, ona sa svojim suprugom Džimijem provodi medeni mesec u selu Prijevoru, u dolini Ovčara i Kablara, gde je u selu svoje majke sagradila kućicu za uživanje i maštanje.
– Već naredne godine naš dom u Srbiji biće pun gostiju iz Engleske jer su poželeli da opet dođu. Nadam se da ćemo ih ugostiti već za Gulašijadu koja se održava u ovom istorijski poznatom selu u kojem može mnogo toga da se vidi i nauči – sa ponosom kaže Draga Jovanović.
