Povukao se sa funkcije, pa se predomislio. Ovom već uvreženom scenariju srpskih lokalnih moćnika, pribegao je i bivši predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka.
Jeličić, osumnjičen za seksualno uznemiravanje, rešio je da se vrati kao odbornik u lokalni parlament, čime će se otvoriti vrata njegovoj ponovnoj kandidaturi za prvog čoveka opštine.
Jutka i njegovi politički klonovi u mnogim opštinama, vođeni parolom “ne može nam niko ništa jači smo od sudbine”, rade šta hoće, pa se tako šegače i sa ostavkama, koje daju dok su pod pritiskom, ali se vraćaju u fotelje čim pobegnu sa radara javnosti.
Slično Jeličiću, ostavku je podneo i predsednik opštine Požega Milan Božić. On je hapšen sredinom maja zbog zloupotrebe službenog položaja, nakon čega je kovertirao neopozivu ostavku. Od nje je, međutim, odustao pre nedelju dana, ne objašnjavajući zašto to čini i kako mu je to uopšte palo na pamet.
– Ostavku povlačim i može se smatrati nevažećom – navedeno je u pisanoj izjavi Božića, čiji je potez Inicijativa za Požegu ocenila kao još jedan marifetluk u sveopštem političkom metežu u Požegi.
Predomislio se i prvi čovek opštine Knić Miroslav Nikolić pošto se “konsultovao sa članovima svog tima, većnicima i odbornicima”.
– Ne bi bilo časno ni domaćinski da se povučem u trenutku kada se na rukovodstvo opštine, mene i članove moje porodice obrušila lavina lažnih optužbi – saopštio je posle najave da će otići sa funkcije 23. maja.
Rešio, kaže, da ostane radi “dobrobiti zavičaja i naroda koje stavlja ispred porodičnih i poslovnih obaveza”. Nikolić je vlasnik Gruža agrara, a Agencija za borbu protiv korupcije je ustanovila da je u sukobu interesa i da je subvencije koristio za poslove svoje firme, što je on demantovao.
Predsednika opštine Bela Palanka Gorana Miljkovića od smene je zaštitio lokalni parlament. Odbornici su odbacili preporuku Agencije za borbu protiv korupcije da bude razrešen dužnosti zbog prenosa više od 18 miliona dinara iz budžeta, firmama njegove supruge i rođenog brata.
Ovakve poteze opštinskih moćnika Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija vidi kao “transmisiju pogleda na svet koja dolazi sa viših nivoa vlasti”.
– To je manir koji se prenosi na lokal, a slika je i prilika razumevanja javnog posla i doživljaja političke moći. To je kolosek čijim šinama ide naš voz – pojašnjava za “Vesti” ovaj antikorupcijski borac.
Dobrašinović smatra da je razlog ove nesmenljivosti sprega političkih nivoa, koja i pored evidentnih razloga, sprečava da lokalni čelnici budu sklonjeni sa funkcija.
– Moguće je da političari u vlasti jedni o drugima znaju mnogo toga, kao i da ih nekakvi zajednički interesi vezuju i, čuvaju od izopštavanja iz političkog života. Pomenuti predsednici opština i gradova su samo deo prljavštine na političkoj sceni. Kada bi se malo zagrebalo ispod površine našli bi ih koliko hoćete – zaključuje naš sagovornik.
Grkljan je u redu
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban (na slici) je priznao da je pretio partijskom kolegi naprednjaku Vladimiru Polovini da će mu “iščupati grkljan”. Izvinio se, dodajući da on to ne vidi kao razlog za ostavku već ni subotičko tužilaštvo nije smatralo da je za krivično gonjenje, pa mu je nagodbom naloženo da uplati 100.000 dinara u humanitarne svrhe.
Sedam mandata u fotelji
Koliko je fotelja važna, primer je Jugoslav Stajkovac, koji je vodio Aleksandrovac u čak sedam mandata, pa podneo ostavku u aprilu ove godine pošto je stekao uslov za penziju. Na čelo opštine prvi put je došao pre 33 godine, a široj javnosti je postao poznat pre par godina kada su mediji otkrili da se lažno hvalio doktoratom Ekonomskog fakulteta. Bio je član Komunističke partije, socijalista i lider GG Pokret za Župu.
