Primetno je da u poplavi komentara i analiza u svetskim medijima, uključujući i ruske i srpske, niko izričito ne govori o onome što svi znaju: da se SAD suprotstavljaju Južnom toku još od 2007. godine kad je potpisan prvi osnivački ugovor između tada dva polu-državna preduzeća – italijanskog Enija i ruskog Gasproma, kako bi se sprečila energetska, a to znači i bezbednosna zavisnost EU od Rusije.
Dva odgovoraŠta ako je Južni tok stvarno "mrtav"? Brisel za sada ima dva politički podobna odgovora koje SAD podržavaju. Prvi je TAP – gasovod iz Kaspijskog mora koji bi stizao linijom: Azerbejdžan – Gruzija – Turska – Bugarska – Grčka – Albanija – Jadransko more – južna Italija. Drugi je izgradnja platforme za tečni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krk gde bi praznili tankere koji bi gas dovozili iz Katara, Alžira i eventualno iz SAD. Odatle bi gas bio transportovan u Mađarsku i ostatak Balkana. |
Smrt Južnog toka italijanski mediji najavljuju još od pada "Putinovog prijatelja", Silvija Berluskonija.
Blokada tog gasovoda je strateški cilj američke administracije. To eksplicitno potvrđuju i depeše objavljene na sajtu Vikiliks, koje je američka ambasada u Rimu slala u Vašington od 2007. godine, optužujući Berluskonija da deluje protiv ključnih američkih interesa u Evropi u koje se ubraja i nezavisnost Kosova (o čemu je naš list pisao u serijalu "Gasni rat Rusije i SAD", od 3. do 7. novembra 2014. godine).
Evropski mediji juče su uglavnom prenosili komentare da je Putin odustao od Južnog toka jer je ovaj projekat od osnivanja 2007. godine, pa do danas poskupeo za 1,2 milijarde evra. Južni tok transport je mešovito preduzeće ruskog Gasproma (50 odsto), italijanskog Enija (20 odsto), francuskog EDF-a (15 odsto) i nemačkog BASF-a (15 odsto).
Rok da se prikupe fondovi ističe do prvog tromesečja iduće godine. Rusi nisu uspeli da nagovore Kineze da investiraju, dok su Italijani smanjili svoje učešće za više od 600 miliona evra. Uz to, Eni će iskoristiti sigurnosnu klauzulu iz ugovora koja mu daje pravo da proda svoje akcije Gaspromu ukoliko Južni tok bude doveden u pitanje. Poznavaoci kažu da je vlada u Rimu odahnula, jer se tako otarasila američkog pritiska.
Uz to, ekonomska situacija u Rusiji nije dobra – Moskva je i zvanično pre neki dan priznala da je u recesiji odnosno da nema privrednog rasta, a godišnji prihodi Gasproma pali su za petinu početkom ove godine.
Predstavnici za štampu u Evropskoj komisiji nastavili su juče novinarima da ponavljaju da "kao bilo koji drugi projekat i Južni tok mora da bude u skladu sa evropskim zakonima", što znači sa tzv. Trećim evropskim energetskim paketom koji propisuje da onaj ko eksploatiše gas, ne može da bude i vlasnik distribucije tog gasa. Ruski izvori u Briselu međutim tvrde da je EK odugovlačila s pregovorima i da je na kraju Rusima bilo nemoguće da zakažu sastanak u Briselu.
ZavisnostZa sada ostaje otvoreno pitanje kako je moguće da su lideri EU dozvolili da dođu u zavisnost od ruskog gasa u kakvoj se sada nalaze? Zašto na vreme nisu razvijali različite vrste energetskih izvora i sproveli strategiju što većeg broja snabdevača kao što su Azerbejdžan i severna Afrika? Malo je verovatno da će iko ikada u EU o tome sprovesti istragu. |
