Ruska strana je Briselu objasnila da jednostavna primena "trećeg paketa" gasovod Južni tok čini neisplativim, jer Rusija mora da nađe načina da namiri investiciju od više od 25 milijardi evra.
Kompromis će, prema našim saznanjima, biti delimična primena pravila EU, ali detalji će biti dogovoreni tek kada se reši jedno proceduralno i jedno političko pitanje. Proceduralno se tiče izbora nove Evropske komisije jer je aktuelnoj istekao mandat, dok je političko pitanje Ukrajina.
Dugoročna investicija– Naše kompanije će zaraditi 350 miliona evra, a dobićemo nešto što ostaje u našoj zemlji, i da naplaćujemo tranzit, a nećemo zavisiti – kao što ove zime treba da strepimo i drhtimo da li će nam Ukrajina pustiti gas ili ne, od političkih odnosa – rekao je premijer Vučić. |
U međuvremenu su Rusija i Srbija razjasnile sve detalje gradnje gasovoda Južni tok kroz našu zemlju i prema tom dogovoru Gasprom će finansirati radove na 400 kilometara gasovoda kroz našu zemlju, a rad će naplatiti od tranzitnih taksi, plus kamata od 4,25 odsto. Dogovor u Moskvi postigli su ruski predsednik Vladimir Putin i srpski premijer Aleksandar Vučić, a u ime Srbije sporazum je ekspresno potpisao Dušan Bajatović.
– Kredit za gradnju ne vraćamo u novcu, nego kroz vrednost kada gas poteče, kroz tranzitnu cenu gasa ga isplaćujemo. U tome je naš deo najpovoljniji. Prvobitno je bilo predviđeno da Srbija tih 765 miliona evra kredita plati na drugačiji način i da je kamatna stopa bila veća od predviđenih 4,25 odsto. Uspeli smo da promenimo način plaćanja i ostavimo kamatnu stopu od 4,25 odsto i za to dugujemo veliku zahvalnost ruskoj strani, koja nam je dala i 50 odsto od građevinskih radova i 40 odsto od ukupnih radova – rekao je Vučić.
Nosilac posla gradnje biće kompanija Centrogas, Gaspromova firma-ćerka. Ukupna vrednost posla je 2,1 milijardu evra, ali 51 odsto toga je striktno ruski trošak.
– Sav rizik posla je na ruskoj strani, a pri tom se neće menjati upravljačka prava nad gasovodom kad on bude završen. Ovih 420 kilometara će biti izgrađeno poput sistema ključ u ruke – rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.
I Slovenci "otkačili" VašingtonSlovenačke vlasti se izgleda nisu uplašile pritisaka iz SAD. Šta više, prema obaveštenim izvorima "Izvestija" bliskih slovenačkom Ministarstvu inostranih poslova, rukovodstvo Slovenije je bilo oduševljeno potpisanim sporazumom sa Bečom, tokom nedavne posete predsednika Vladimira Putina Austriji. – Oni su bili zabrinuti da će se promeniti planovi Rusije o izgradnji ruskog gasovoda preko teritorije Slovenije zbog dogovora sa Bečom – rekao je izvor "Izvestija". |
Srpska trasa gasovoda bi trebalo da uđe u zemlju kod Zaječara, a izađe na Bačkom bregu i nastavi se preko Mađarske do Austrije. Jedan korak iz Srbije bi se odvajao za Bosnu i Hercegovinu.
Američke vlasti pokušale su da spreče izgradnju gasovoda Južni tok u Evropi, koristeći se svim metodama, uključujući i otvoreni pritisak na rukovodstvo zemalja učesnica projekta, piše ruski list "Izvestije". Potvrda o tome stigla je tokom posete ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova Sloveniji.
Dnevnik navodi da je Stejt department rukovodstvu Slovenije poslao jasne signale o nepoželjnosti prijema visokog ruskog zvaničnika. To je zvanično priznao slovenački ministar inostranih poslova Karl Erjavec koji je odgovarajući na pitanje ruskih novinara rekao da je od američke ambasade dobio signale da su zabrinuti zbog posete Lavrova. Za Lavrova je ovo bilo iznenađenje, ali je odreagovao u šaljivom tonu:
– Ja, iskreno, nisam znao za ovu priču sa američkom ambasadom, ali je zanimljivo. Hvala Džonu Keriju.
Lavrov je prethodno otklonio nesporazume i sa Bugarskom, koja je pod pritiskom EU bila suspendovala izgradnju Južnog toka.
I Evropi treba gasovod
Potpisivanje Ugovora o izgradnji deonice gasovoda Južni tok kroz Srbiju neće ugroziti pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom.
– U Uniji je u toku promena vlasti i Brisel će dobiti novu garnituru koja će morati da se dogovori sa Rusijom u vezi s izgradnjom Južnog toka. Ukrajina je krajnje nestabilna i tranSPORT gasa za zapadnoevropsko tržište preko ove zemlje neće biti siguran. To je, dakle, u interesu samih članica Unije i njihove energetske stabilnosti. Uostalom, članice EU su se izjasnile da žele da budu deo Južnog toka, a to su nedavno potvrdile Bugarska i Slovenija koje je posetio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov – kaže za "Vesti" specijalista za energetsku problematiku Jelica Putniković, novinar "Balkan magazina".
Kompromis Brisela i Moskve je neophodan i Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ne bi trebalo da ima dodatne otežavajuće okolnosti zbog potpisivanja ugovora o izgradnji gasovoda kroz Srbiju.
– U svakom slučaju Srbija nema alternativu, jer iz Mađarske takođe dobija ruski gas. Uostalom, ni evropski potrošači gasa ne bi mogli sebi da dozvole, kao što to čine pojedini političari, bojkot ruskog gasa jer nemaju alternativu. Zato verujem da će se naći kompromis i pronaći rešenje za ograničenja koja nalaže Treći energetski paket – dodaje Putniković.
J. A.