Južnokorejski sud danas je naložio Japanu da isplati odštetu za 12 žena iz Južne Koreje koje su bile prinuđene da rade kao “seksualne robinje”.
U pitanju su žene koje su bile “seksualne robinje” japanskih trupa tokom Drugog svetskog rata, a ta će odluka, moguće je, uticati na odnose dve ze mlje s obzirom na to da je Japan uputio diplomatski protest zbog presude.
Sud u Seulu je presudio da japanska vlada mora da isplati po 91.360 dolara, za ženama koje su 2013. pokrenule tužbu zbog “seksualnog ropstva” u Drugom svetskom ratu, prenosi AP.
Sud je rekao da je japanska mobilizacija ovih žena kao “seksualnih robinja” bila zločin protiv čovečnosti. U obrazloženju presude navodi se da se to dogodilo kada je Japan “nelegalno okupirao” Korejsko poluostrvo od 1910-45, pa njegov suverenitet ne može da ga zaštiti od tužbi u Južnoj Koreji.
Sud je naveo da su žene bile žrtve “grubih seksualnih aktivnostijapanskih vojnika koji su im naneli telesne povrede, preneli polne bolesti i doveli do neželjenih trudnoća, a što je ostavilo „velike mentalne ožiljke“ u njihovim životima.
Sedam od 12 žena umrlo je čekajući presudu. Još 20 žena podnelo je odvojenu tužbe protiv Japana, a presuda se očekuje sledeće nedelje.
Ove žene su bile među desetinama hiljada drugih širom okupirane Azije i Tihog okeana koje su poslate u prve japanske vojne bordele.
Japan je odmah protestovao zbog te presude, tvrdeći da su sva pitanja ratne odštete rešena sporazumom iz 1965. godine kojim su ponovo uspostavljeni diplomatski odnosi dve zemlje.
Japansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je zamenik ministra spoljnih poslova Takeo Akiba pozvao južnokorejskog ambasadora Nam Gvan-pioa da primi protestnu notu Tokija zbog presude.
Prethodna vlada Južne Koreje je 2015. postigla dogovor sa Japanom za rešavanje spora oko seksualnog ropstva. Prema sporazumu, Japan je ponovo uputio izvinjenje žrtvama i pristao da finansira fondaciju za podršku ženama žrtvama seksualnog ropstva, a zauzvrat Južna Koreja je trebalo da prestane da kritikuje Japan zbog ovog pitanja na međunarodnoj sceni.
Ali aktuelna vlada Južne Koreje, koju je predvodio predsednik Mun Džae -In, preduzela je korake za raspuštanje takve fondacije, rekavši da dogovor iz 2015. godine nije legitiman, jer tadašnji zvaničnici nisu napravili dogovor sa žrtvama pre nego što su ga postigli sa Japanom, navodi agencija.
