Otkako je počeo sukob u Ukrajini prošle godine, desetine zemalja podržale su Kijev šaljući vojnu pomoć, a među poslatim naoružanjem bilo je onog koje je već dugo korišćeno, ali i relativno novog. I za jedno i za drugo, sukob u Evropi bio je test efikasnosti u uslovima modernog oružanog konflikta.
Prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu međunarodni partneri obećali su Ukrajini više od 80 milijardi evra vojne pomoći. A koliko je ovo oružje bilo efikasno u pravim borbenim uslovima, postavlja se pitanje u tekstu “Juronjuza”.
Vojni stručnjak Cezar Pintado smatra da su tenkovi “leopard” i oklopna vozila “bredli” imali loš početak. Na videlo su izašli nedostaci nekih starijih modela tenkova, što ukazuje da ih više ne vredi koristiti u savremenom ratovanju.
Ima stručnjaka koji smatraju da je nedostatak odgovarajuće obuke razlog zbog kojeg se ova zapadna vojna oprema loše pokazala.
– Da su francuskim tenkovima upravljale dobro obučene NATO trupe bilo bi manje gubitaka ovih borbenih vozila u Ukrajini. Ne zbog toga što su NATO trupe tehnički bolje prilagođene da rade s ovim tenkovima, već zato što znaju kako da ih koriste u kombinaciji sa drugim sistemima, poput artiljerije ili pešadije – kaže Metju Šmit sa Univerziteta Nju Hejven, prenosi RT.
On smatra da će vremenom ukrajinska vojska poboljšati svoje upravljanje zapadnom vojnom tehnikom i naoružanjem, ali dodaje i da će biti potrebno više od toga da bi se uspelo u ratovanju.
Široko rasprostranjena upotreba dronova još jedna je odlika ovog sukoba, a prema mišljenju Pintada oni su postali osnovni element ratovanja što naziva revolucijom – poput uvođenja avijacije u ratne sukobe u Prvom svetskom ratu. S druge strane, Šmit smatra da su se dronovi pokazali neefikasnim u Ukrajini.
– Komunikacije i elektronsko ratovanje odigrali su mnogo značajniju ulogu – kaže Šmit.
Kao primer navodi sistem koji su Oružane snage Ukrajine koristile za prikupljanje izveštaja od očevidaca o kretanju ruskih trupa: ukrajinska vojska koristila je postojeće službe za slanje pritužbi na stambeno-komunalne probleme kako bi prikupila ove informacije.
Ističe i važnost prisluškivanja i prekidanja sistema za komunikaciju. Naročito u prvim mesecima sukoba, to je omogućilo da se presretnu poverljive informacije i prekine komunikacija među ruskim trupama, navodi se u tekstu.
– U budućem konfliktu videćemo mnoge dugoročne inovacije. A sa ruske strane, vojsci će biti potrebne decenije ili više da ponovo izgrade ono što su izgubili u ratu. Glavna stvar je da će Rusi naučiti iz ovog rata da njihovi sistemi nisu baš dobri – smatra ovaj stručnjak.
Ma vi ste jedini, koji i kad izgube, oni su pobedili, a što ae Rusa tiće, bolje vamje,da ćutite, nego da se sramotite!