Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je konačnu presudu i potvrdio da su Slovenija i Srbija odgovorne za namirivanje dugova prema tužiocima dve banke, Ljubljanske banke Sarajevo i tuzlanske filijale Investbanke, i smatra da ne postoji razlog što su tužioci godinama čekali na isplatu njihove štednje.
Hrvatska se, bez da je to ičim zaslužila, proglasila pobednikom. Naime, tu pobedu niti je posebno želela, a još manje joj je doprinela.
|
U agoniji četvrt veka |
– Pravna bitka je završena i Slovenija hrvatskim štedišama mora vratiti njihove uloge u Ljubljanskoj banci. Nema više nikakve pravne mogućnosti da im ne isplati novac od stare devizne štednje – tvrdi Štefica Stažnik, zastupnica Republike Hrvatske pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Ona savetuje štedišama da se, posle presude u Strazburu samo naoružaju strpljenjem i čekaju svoj novac. Nema potrebe da angažuju advokate i podižu tužbe, već samo da pripreme štedne knjižice ili ugovore o štednji jer će im uskoro trebati.
– Presuda se odnosi na sve štediše Ljubljanske banke i njezinih podružnica izvan Slovenije. Sada je na potezu Slovenija koja u godinu dana mora napraviti akcijski plan kako će svim štedišama vratiti novac. Nadgleda je Odbor ministara Saveta Evrope u kojem sedi 47 ministara spoljnih poslova država Saveta Evrope. Možda će sve odjednom platiti, a možda u ratama, na određen broj godina – ističe Stažnikova napominjući da prema toj presudi Slovenija ne sme odbaciti ni zahteve štediša koji su u ratu ili drugim okolnostima ostali bez ugovora o štednji ili štednih knjižica.
Na mogućnost da Slovenija nekim manevrima ipak pokuša da izigra štediše Ljubljanske banke, Stažnikova kaže da će u tom slučaju sud u Strazburu uzeti u razmatranje druge tužbe i to njih 1.850 koje je protiv Slovenije podnelo više od 8.000 ljudi zbog tog problema pa će donositi presudu po presudu. U tom slučaju Slovenija bi morala platiti i naknade za povrede Konvencije i troškove sudskih postupaka, što bi joj bila skuplja varijanta.
