Sredinom aprila Nemačka je zvanično obustavila finansiranje četiri projekta u Republici Srpskoj. Radi se o projektima Rehabilitacija HE Trebinje, faza III, Rehabilitacija HE Trebinje, faza IV, Vetroelektrana Hrgud i Snabdevanje otpadne vode Gradiška.
Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine, saznavši za odluku, rekao je:
“Izgubićemo kredite iz Nemačke, naći ćemo ih u Kini, zemlji koja je spremna na ekspanziju.”
Josip Juratović, izvestilac SPD u Odboru za evropsku politiku Bundestaga i predsednik parlamentarne grupe za zapadni Balkan ističe da svi dobro znamo kako Kinezi sarađuju.
– Zapadni Balkan već na svojoj koži polako shvata da kineske investicije, npr. u infrastrukturu, ne dolaze bez dodatne cene, jer su to već osetile zemlje poput Crne Gore pri izgradnji auto-puta, zbog kojeg je ušla u dužničko ropstvo i hitno traži pomoć od EU. Tu su i Srbija, Severna Makedonija, BiH i Albanija, koje su najistaknutije evropske države po političkom uticaju Kine – upozorava Juratović.
Dodaje da treba naglasiti i razliku između kredita i investicija.
– Kina u regionu ima ukupno deset milijardi evra kredita, kao i 500 miliona evra direktnih investicija, gde Srbija prednjači sa 356 miliona evra investicija. Trgovinski deficit na “balkanskoj” strani postoji, gde Kina obično izvozi gotove proizvode, a Balkan neke primarne materijale. U Srbiji, prema podacima Narodne banke, od 2010. do 2019. priliv od 13 milijardi evra stranih direktnih investicija najviše se odnosio na priliv stranih ulaganja iz EU (od oko 70 posto). Za isti period Kina je uložila svega oko 500 miliona evra (oko 2,65 posto), dok je iz Rusije stiglo oko devet posto ukupnih ulaganja. Prema zvaničnim podacima, pored direktnih stranih investicija, EU je i najveći donator u Republici Srbiji. U proteklih 18 godina zvanični Brisel osigurao je bespovratna sredstva u visini od oko 3,6 milijardi evra u različitim oblastima – kaže Juratović.
Dodaje da 97 posto svih kineskih direktnih investicija u Evropi ide na zapad kontinenta, tri posto ide u centralne i istočne zemlje, a tri posto od toga ide na Zapadni Balkan. Ističe da to nije panično velika brojka.
– Međutim, ono što predstavlja problem je to što Kinezi surađuju s balkanskim zemljama, kao i u siromašnoj Africi. Oslonac te strategije širom sveta bio je uspostavljanje bliskih privatnih odnosa s lokalnim moćnicima, autokratama, koji uz pomoć kineskih investicija ograničavaju demokratske slobode, ne vode brigu o životnoj sredini, dovode svoje radnike, što smatramo ogromnim problemom za Zapadni Balkan, jer je stopa korupcije strahovito visoka – ističe Juratović.
Smatra da je Dodikov stav “lako ćemo” tačan, bar za njega, jer se on osigurao, ali nisu građani u RS, koji će i te kako osjetiti povlačenje investicija iz Njemačke po pitanju radnih mjesta, socijalne sigurnosti, a i ekološke održivosti.
Неће Немци, хоће Кинези. Тако нам и треба кад смо уништили домаћу интелигенцију,”капиталисте”. На срећу, данас имамо политичаре, резултат селективног одабирања Српске расе, по аршинима Тита, партије и пролетаријата. Живјеће овај народ 🙂