Legendarna glumica Tanja Bošković dobitnica je ovogodišnje nagrade Statueta slobode 50. jubilarnog Filmskog festivala u Sopotu Sofest za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Za junakinju Kosmaja i komšinicu iz Aranđelovca, kako je najavljena na otvaranju smotre sedme umetnosti, ovaj festival ima i vrstu lične nostalgije, s obzirom na to da je 1982. došla iz Herceg Novog u Sopot da bi primila nagradu za najbolju glumicu, koja joj je dodeljena za ulogu u filmu “Balkan ekspres”. Jedna je od retkih umetnica koje nadilaze sve stereotipe, kalupe, separacije, uskogrudosti i isključivost. Prava dama našeg glumišta. Otmena i lepa, nadahnuta u stvaranju, jednako je glumica dramskog teatra, mjuzikla, plesa, a istovremeno i filmska diva.
Rođena je 27. juna 1953. u Beogradu. Majka Ivanka i otac Velizar su bili profesori književnosti. Ima dve godine mlađu sestru Slavenku. Do 17. godine je živela u Aranđelovcu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu je upisala Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Oduvek je znala da za nju nema prepreka. “Ili gluma ili mutna Sava”, kako je rekla jednom prilikom:
– Džabe je moj pokojni tata govorio: “To je jedan krajnje nesiguran posao. To je zanimanje koje može da bude dobro, ako budeš vrhunska, ali nije uvek sve u tvojim rukama.”
Studirala je sa Goricom Popović, Jelicom Sretenović, Radmilom Živković, Zlatom Numanagić i Brankom Jerinićem. Diplomirala je 1973. Tokom svoje dugačke i plodne karijere, Tanja je bila zvezda mjuzikla Pozorišta na Terazijama, a 1986. godine je postala stalni član Ateljea 212. Priznala je da joj se dešavalo da ovacije traju i po 20 minuta nakon izvođenja predstave. Ono što je uvek intrigiralo javnost je njen ljubavni život, za koji ona kaže da nije bio naročito uspešan.
– Nekad sam veoma patila što su me muškarci ostavljali brzo, bez objašnjenja. Mislila sam da sam dosadna i najgora na svetu kad me niko ne voli. U stvari, nisu me voleli onako kako sam očekivala: bezuslovno i do kraja života.
Uvek je iskreno priznavala da samo za jednim pati. Žao joj je što nije uspela da se uda.
– Prosto mi nije Bog dao taj dar, dao mi je druge darove. Na tome sam beskrajno zahvalna. A ovo nisam umela.
Volela je jednom jako, ali ta ljubav se završila neslavno, a raskid je ostavio neizbrisiv trag. Iz veze sa rediteljem Dejanom Karaklajićem ima dvoje dece, ćerku Lanu i sina Đorđa. Ćerka je krenula njenim stopama i bavi se glumom, a sin je završio Fakultet političkih nauka i početkom 2014. se oženio i danas živi u Americi. Uprkos svim udarcima i nesrećnim ljubavima uspela je, kaže, da zadrži osmeh na licu. Kao najveći uspeh u životu navodi majčinstvo. Među kolegama poznata je kao surovi perfekcionista i radoholičar. Iako je u penziji, u pozorištu je prisutnija nego ikad. Dobitnica je ovogodišnje nagrade “Žanka Stokić”.
