Već 14 godina bračni par Zlatko i Sonja Šarčević, profesori fizičkog vaspitanja, vode jedinstvenu sportsku školu u Torontu i Misisagi. Arhaičnog imena Junak, ali moderne koncepcije, škola je potpuno drugačija od svega što se nudi kao dodatna, vanškolska aktivnost našoj deci. Svoju životnu i sportsku filozofiju utkali su popularni Šarac i njegova supruga sa velikim entuzijazmom u školu koja decu od 6 do 12 godina priprema za ulazak u svet organizovanog sporta: i onog takmičarskog i onog rekreativnog.
|
Jezik dodatni motiv |
– Koncept bilo koje sportske škole, posebno one univerzalne čiji je model nastao u Rusiji 60-ih godina prošlog veka, napravljen je tako da pripremi dete za sportsku specijalizaciju i takmičarski ili rekreativni sport. To je, zapravo regrutni centar u kojem se kroz trenažni proces i kroz godišnje cikluse dete upućuje i usmerava ka sportu za koji mi mislimo da mu najviše odgovara i da ima najviše mogućnosti za napredovanje u njemu, kaže prof. Šarac.
Sportska škola Junak počiva na tri bedema: druženje i igra, zdravlje i tradicija. Sam program je podeljen na redovan, poseban i dodatan program. Redovan program se odvija u sali, poseban program se odvija na skijaškim terenima, leti u sportskim kampovima, a u dodatnom programu polaznici veslaju, veru se, jašu i uživaju na izletima u prirodi. Kroz te aktivnosti mali junaci se druže i uče o sebi i svojim fizičkim predispozicijama i interesima, a njihovi roditelji zajedno sa njima učestvuju u njihovom napretku i socijalizaciji .
– Tradicionalno počinjemo školsku godinu odlaskom na veslanje krajem septembra . Taj vikend u prirodi svi uživamo u vodi, veslanju, druženju i boravku na čistom vazduhu, pa će tako biti i ovaj put, informišu nas u ovoj školi.
U Junaku, sve stvari zovu se pravim imenom. Dakle, ako se nešto dobro i pravilno ne uradi, deci se to kaže i objasni kako da to bolje urade. Taj metod različit je od kanadskog, i na tome se insistira u ovoj školi.
– Ako se mi pretvaramo da je dobro ono što ne valja, šta dete iz toga uči: da sve završava polovično i da se ne trudi da postigne onoliko koliko može, ističu naši sagovornici.
|
Stručni tandem Šarčević |
Zapravo, jedan od glavnih ciljeva škole jeste da se njihovi polaznici nauče i uvežbaju da daju sve od sebe i iskoriste sve svoje mogućnosti kada uče elemente košarke, fudbala, odbojke, ili kada skijaju, igraju tenis, bave se atletikom ili borilačkim veštinama.
– Često naši roditelji greše previše rano usmeravajući i specijalizujući svoju decu za pojedine sportove. Ja ih često podsećam da je u jako malo sportova specijalizacija neophodna još u predškolskom uzrastu, na primer u klizanju i gimnastici. Deca treba da "probaju" što više sportova, da se bave raznim stvarima, da vide gde su, šta ih zanima, da se igraju i prepoznaju svoje interese i želje. Kroz naše programe, čak i ako se nikad ne budu bavili takmičarskim sportom, uvek će imati prednost bavljenja fizičkom aktivnošću, sticanja samopouzdanja, razvijanja motoričkih sposobnosti i optimalnog razvoja psiho-fizičkih sposobnosti, ističe Šarac.
