Publika u Beču imala je proteklog vikenda priliku da pogleda dokumentarno-igrane filmove “Čujte Srbi – Arčibald Rajs u Srbiji” i “Putevima junaka: Košare, Hilandar, Kajmakčalan”, ali i da razgovara sa herojima sa Košara.
Režiser Goran Vukčević rekao je da je u oba filma reč o Kajmakčalanu i da time povezuje heroje sa Košara i junake iz Bitke na Kajmakčalanu, jedne od najvećih u Prvom svetskom ratu.
Istakao je da mu je drago što su, posle prikazivanja u Čikagu, gde zbog pandemije nije mogao da prisustvuje, filmovi doživeli u Beču pravu premijeru u dijaspori.
– Znamo koliko je Beč značajan za naše ljude koji ovde čuvaju naš nacionalni plamen i identitet – rekao je Vukčević.
Priča o putovanju ratnih veterana, koji su izvojevali pobedu u jednoj od najtežih bitaka tokom NATO agresije 1999. godine na Košarama, u najveću srpsku svetinju – manastir Hilandar, a zatim i na Kajmakčalan, poprište borbe junaka od pre jednog veka, priča je o veri, stradanju, patriotizmu i večnom sećanju na sve hrabre srpske borce.
Bitka na Košarama je borba o kojoj se donedavno nije mnogo govorilo i pobeda koja je sačuvala Srbiju. Film o toj borbi i onima koji su je preživeli ostavio je jak utisak na sve koji su prisustvovali projekciji, pa i na same borce koji su došli u Beč, kako bi kroz sećanja na taj presudni momenat u odbrani zemlje sačuvali i sećanje na svoje poginule saborce.
Filmovi su “stigli” u Beč zahvaljujući SPC i Kulturno-sportskom društvu Bambi, koji su želeli da doprinesu večnom sećanju na ljude koji su služili otadžbini, kada je bilo najteže. Aleksandar Stanković, predsednik Bambija, prisetio se da je borce sa Košara upoznao na Zejtinliku, u oktobru prošle godine.
– Počeli smo da razgovaramo na temu srpstva i Srba koji su na Zejtinliku sahranjeni. Rekao sam da mi u okviru društva Bambi imamo repertoar pesama o borcima sa Košara, o Kosovu i Metohiji i svemu što se dešavalo. Da pevamo, a ne poznajemo ljude o kojima pevamo – rekao je Stanković.
I tako je rođena ideja, ali i prijateljstvo.
– Oni su tada snimali film, i dogovorili smo se da ga, u organizaciji Bambija i Srpske pravoslavne crkve u Beču, prikažemo. Da svi naši vide ko su ti ljudi, lično, da razgovaraju sa njima, da čuju kroz šta su sve prošli – rekao je Stanković, koji je sa članicama pevačke grupe KSD Bambi pevao pesme o Kosovu i borcima sa Košara.
Jedan od inicijatora snimanja filma, Mile Rosić, predsednik Udruženja boraca heroja Košara i Paštrika, rekao je da film nije rađen samo da bi se čulo o borcima sa Košara, već da bi se videla duhovnost hrišćanstva, odnosno ono što ih povezuje, ljubav prema domovini, patriotizam, pravdoljubivost.
“Sada se, hvala bogu, sve više i više čuje za nas. Ranije, niko ništa nije o nama pričao, ali je tek poslednjih nekoliko godina, od kada je SNS došao na vlast, počelo da se priča o Košarama, o pokojnom Tiboru Cerni, svim vojnicima koji su bili veliki heroji i koji su spasli našu državu”, rekao je Rosić.
Prikazivanju u Beču prisustvovali su i Saša Stefanović, potpredsednik udruženja, Rajko Čović, predstavnik udruženja iz Zemuna, a gost na projekciji bio je Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji.
Ginuli mladići
Bitka na Košarama, ističe Rosić, bila je prekretnica rata 1999. godine, i da ta bitka nije dobijena, možda danas ni tog dela Srbije, Kosova i Metohije, ne bi bilo. Posebno je tragično što su najveći teret te borbe poneli vojnici na redovnom služenju vojnog roka stari tek 19, 20 i 21 godinu.
“Oni su uspeli da sačuvaju Srbiju i srpsku granicu. To mora da se pamti”, naglasio je Rosić.
Problemi u Nemačkoj i Švajcarskoj
Prva stanica, posle prikazivanja u Srbiji, upravo je Beč, a autori i protagonisti filma nadaju se da će ga prikazati svuda gde ima Srba, iako je, kaže Rosić, situacija takva da čim se spomene Bitka na Košarama, ima problema, kao na primer u Švajcarskoj i Nemačkoj.
“Kao da se boje same reči borbe na Košarama. U Beču ima mnogo Srba, došli smo ovde da budemo sa ljudima, da nas vide, da objasnimo šta se tada dešavalo”, rekao je Rosić.
Plemenita akcija
Protojerej stavrofor Petar Pantić, starešina Crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Beču, u čijim prostorijama su filmovi prikazani, dobio je od boraca prigodne poklone. Prikazivanje filma pratila je i jedna humana, plemenita akcija, prikupljanja sredstava za borce koji su u teškoj materijalnoj situaciji.
