Da je Mira Popović, novinarka i pisac, svojoj knjizi “Društvo odbačenih junaka”, dala naslov “Greška”, bilo bi to sasvim u redu.
Tokom predstavljanja tog svog dela u Kulturnom centru Srbije objasnila je put reči “greška” koja joj se ipak posrećila i dovela do toga da kao domaćin ugosti prijatelje i zemljake. Navela je da u njenom slučaju, “jedan pogrešan ton nije pokvario muziku” i da “jedna pogrešno postavljena figura nije učinila da se čitava igra raspadne”. Pre nego što su scenskim prikazom “oživeli” njeni junaci Mira je pojasnila kako je došlo do greške.
– Iz Beograda mi urednik šalje poruku na mejl sa zadatkom da napišem kratku priču maksimalne dužine 500 slovnih znakova. Pišem ja priče, omiljena su mi književna forma, ali je, ipak, 500 slovnih znakova potežak zadatak. Treba sažeti i sa malo reči radnju razviti a mnogo toga reći. Napišem ja traženu kratku priču, pošaljem, a stiže mi šokantan odgovor. Pogrešio urednik, otkucao nulu manje, trebala mu priča sa 5.000 slovnih znakova, žao mu, priča je dobra, ali se ne uklapa u zadatu nameru.
Šta sada? Da se naljuti na urednika? Nema kuvara koji jednom nije presolio supu, znači, može i urednik da pogreši, bilo, prošlo, kod Mire nastade samo trenutak zastoja i – sinu ideja. Kad pogrešiš – ti produži, uvek će se naći neka otvorena vrata.
– Izazov, eto, šta je. Ja umislila da mi je važna baš ta priča i odlučim da je postavim kao osnov za buduću knjigu, odnosno, da u toj kratkoj formi nanižem priče o “književnim beskućnicima” (beskućnik je i ta moja mini-priča) i da pišem o zanimljivim likovima koji su se negde zaglavili. Onda se desi da mi ti likovi počnu pred očima iskakati kao čupavci iz kutije. Ja povučem čuperak, izvučem ga iz mraka, nepostajanja i ništavila, udahnem mu život i udomim u mojoj knjizi. Zakotrljalo se, dobro ide – zadovoljna je Mira.
A zadovoljna je i publika. Lana Strika je uživala u promociji i ovako sažima:
– Izuzetno, nesvakidašnje književno veče. Bravo!
A da bi došla do takvog komplimenta autorka Mira se znalački potrudila, pa je, znajući da su oči i uši nezasiti, svoje reči oživela uz pomoć pariskog glumca Saše Petronijevića.
Trio koji su činili voditeljka večeri Ivana Velimirac, autorka Mira i glumac Saša u potpunosti je zadovoljio ukus prisutnih.
– Sa najvećim uživanjem sam slušao Mirine priče i mnogo saznao o njenom pisanju. Posle ovakve večeri čovek može da poželi još mnogo njenih priča, a biće ih, siguran sam, snalazi se ona kao riba u vodi – opisao je Aleksandar Bruno.
U publici je Slobodan Bijeljac, ponovljao: “Bravo, bravo”, čestitao učesnicima programa i dodao:
– Glava mi vrvi od utisaka i junaka Mirinih priča. Čini mi se mogao bih i ja da budem jedan od njenih junaka.
Mira na kraju ne krije da je prezadovoljna sam, zbog velikog odziva znatiželjne publike.
– Potrudili smo se da veče bude živo, animirano, dinamično, Saša Petronijević je sve uzdigao na notu više. Čini mi se da je scenski karakter bio pun pogodak – Mirin je zaključak.
Zanimljivo i skladno
Nena je supruga našeg eminentnog slikara Radovana Kragulja, dakle, svoja čula svikla je na lepo. Sedeći u prvom redu ona je ovom prilikom oslikala događaj kojem prisustvuje.
– Odlično književno veče, prijatno, živahno, kao performans. Dopao mi se razgovor između Ivane i Mire, pitanja nestereotipna, kao i odgovori, protkano sa mnogo duha. Glumac Saša je sjajan. Sve je bilo zanimljivo i skladno, čitanje priča se lepo vezivalo za razgovor o knjizi.
Novosađani
U priču oko ove Mirine knjige uplela se i jednu slučajnost. Prevod sa srpskog na francuski uradila je Klodin Mišić, knjigu stampala izdavačka kuća Prometej uz podršku programa Evropske unije Kreativna Evropa. Svi su Mirini “pomoćnici” su Novosađani, a upravo na promociji svoj prvi radni dan, u ulozi direktora Kultunog centra Srbije, imala je Natali Beljanski, koja je takođe iz Novog Sada, grada promovisanog u Evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu.
Pisac i prevodilac
Knjige uglavnom nemaju dna, a i napisana prva – vuče narednu, svaka poput vode sebi probija put. Kod Mire ih je već šest. Sve knjige čitljive i Mira njima hrani čitaoče raznih generacija. Na srpskom su, uz prevode na francuski i engleski. Priče su uz “Društvo odbačenih junaka” sabrane i u knjigama “Beograd Pariz” (2007), “Harmonija” (2012), “S terase na terasu” (2012), “Buđenje” (2017), za koju je dobila Bazarevu književnu nagradu Žensko pero, “Propitkivanje peska” (2020). Napisal je i knjigu razgovora “Reč i smisao” (2014). Na srpski jezik prevela je delo iz oblasti teorije književnosti “Anticipirani plagijat” Pjera Bajara (2010) i knjigu razgovora Margerit Diras “U senci strasti” (2015).
