Dražen Petrović, Velimir Perasović, Zoran Čutura, Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Jure Zdovc, Radisav Ćurčić, Željko Obradović, Vlade Divac, Arijan Komazec, Zoran Savić i Zoran Jovanović (zamena za povređenog Dina Rađu) pokorili su košarkašku planetu i Jugoslaviji na jedanaestom Svetskom prvenstvu u Buenos Ajresu doneli – treću šampionsku titulu.
Kaznena ekspedicija selektora Dušana Ivkovića na turniru je doživela samo jedan poraz, i to od Portorika (75:82), da bi pred njom redom padali Venecuela (92:84), Angola (83:77), Brazil (105:86), SSSR (100:77), Grčka (77:67), a u polufinalu odigranom 17. avgusta i SAD (99:91).
Kao poslednja prepreka pred zacrtanim ciljem Jugoslaviju je u finalu čekao Sovjetski Savez….
Svi poklonici „kraljice igara“ drhtali su pred obračun starih rivala, pitajući se da li „zbornaja komanda“ može da izbegne još jedno poniženje. U predtakmičenju bilo je čak 23 razlike za plave, a u finalu – „samo“ 17!
Jugoslavija je 19. avgusta 1990. godine pred raspopamljenom argentinskom publikom slavila novu ubedljivu pobedu, tog puta sa 92:75 i još jednom ostavila svet bez daha. Za najboljeg aktera šampionata proglašen je splitski „pink panter“ Toni Kukoč. Bili smo opijeni ovim velikim uspehom naših košarkaša, koji su bili jedina pretnja američkim profesionalcima.
Usledile su krvave godine i raspad Jugoslavije… Sudbina je htela da „Mondobasket“ u Buenos Ajresu bude prvi i poslednji na kome je jedna sjajna generacija igrala zajedno.
