Dan i godine za slavlje. Pola veka diplomatije u kulturi i umetnosti. A ni to nije sve. U tih 50 godina trajanja i delovanja Kulturnog centra Srbije u Parizu satkano je što drugi Kulturni centri sveta ne prožive ni u celom stoleću.
Uvek uzdignute glave
Osnivanje, start (ulica Koli-ze), selidba, nova adresa (123 rue Saint Martin), adaptacija suterena, prizemlja i četiri nivoa, saradnja sa zemljom prijema, potom rat, sankcije, mržnja, napadi i demoliranja prostorija centra, a i cele institucije. Zatvaranje, obnavljanje, borba za uvažavanje imena matice i naroda, a i za nasleđe i budućnost, i istinu i pravdu. Uvek uzdignute glave. Tokom vremena menjali su se direktori centra: Aleksandar Prlja, Oto Deneš, Vuka Ogrizović, Neda Gluščević, Božidar Šujica, Borka Božović, Branka Bogavac, Živadin Mitrović, Vuk Vidor, Slavica Petrović, Radoslav Pavlović i sadašnja Natali Beljanski Popović.
Hiljadama se broje posetioci i publika, lepeza programskih sadržaja je široka. Gosti, zemljaci, dijasporci, starine i deca, školarci i studenti, izvođači i izlagači iz svih sfera umetnosti i kulture, uz bitno isticanje porekla i rodnog tla. U centar su ulazila imena sa vrha svetske liste, veličine kojim se divi svet, a najmlađi i talentovani su rasli i nagoveštavali zvezdani sjaj. Izložbe, koncerti, konferencije, književna predstavljanja, sabori, filmske projekcije, ponekad se dodirnula aktuelna politika, kao i muka zbog režiranih namera da nas ponize, unište. Vežbalo se na kursevima, učilo i crtalo u učionicama, razmenjivala mišljenja, usaglašavali stavovi, bilo je retrospektiva i najava sutrašnjice.
I pravoslavlje je ušlo u ovu našu meku kulture, dolazili su episkopi, držali predavanja, sveštenstvo je svojom mirnoćom i blagošću blagosiljalo sve nas. U centru se glasalo za izbore u matici. Sve to satkano u 50 godina rada i otvaranja prema drugima. Nepregledna lista na ponos nekad cele Jugoslavije, danas Srbije i njenih prijatelja.
Srpska kultura
Od, takoreći, “udarca u gong”, tog prvog poluvekovnog slavljeničkog trenutka, pa tokom cele naredne godine, zaključno sa 25. majem 2024, Kulturni centar Srbije u Parizu biće slikovnica najviših vrednosti srpske kulture. Najavljeni su brojni događaji, gostovanja, susreti, viđenja, ugođaji za sva čula i za svakog pojedinca, uz obavezno pružanje ruke prijateljstva i gradnje razumevanja i prihvatanja.
Koktelu i svečanom otvaranju 50-godišnjice centra, kojim je istovremeno otpočela izložba velikana Save Šumanovića u saradnji sa Spomen zbirkom Pavla Beljanskog i galerije Matice srpske iz Novog Sada, prisustvovali su Maja Gojković, potpredsednica Vlade, i ministar kulture Srbije, Dragan Aleksić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ambasadorka Nataša Marić, Nikola Faj, šef odeljenja za Balkan pri Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove Republike Francuske, domaćin Natali Beljanski, direktorka centra, dr Tijana Palkovljević Bugarski, muzejski savetnik, Milana Kvas, autorka izložbe.
Među zvanicama su bili Lu Šaje, ambasador Kine u Parizu, diplomate iz Italije, Perua, Kenije, Libije, Mauricijusa, Bangladeša, Mađarske, Albanije, Slovenije… Sveštenstvo je zastupao protojerej Slaviša Šanjić. Iz Sansa je došao aktivista Goran Radovanović, potom Saša Pešić u ime sajta Svi Srbi u Parizu, potom arh. Tomo Garevski, jedini koji je od prvog dana pratio Kulturni centar.
Malena Una
Najmlađi posetilac bila je Una Nastasijević, šestogodišnja devojčica.
– Volim slike sa puno boja. Znam da crtam. Kad porastem neću biti slikar, biću veterinar – kaže malena.
Srpska kultura
Za nastavnice dopunske škole se zna da srpsku decu uče lepom, dobrom i korisnom.
– Kultura je bitna za spajanje i upoznavanje šire javnosti sa kulturnim blagom Srbije. Centar se, zaista, trudi da na pravi način promoviše srpsku kulturu, tradicionalnu i modernu – pričaju uglas nastavnice.
Vera celog naroda
Arh. Tomo Garevski je jedini među prisutnim koji prati centar od prvih koraka. Pola veka druženja i bliskosti.
– Ne vredi talenat bez vere u sebe, u svoju snagu. Naši umetnici oduvek prolaze kroz teška vremena, a ovaj centar upravo svedoči o veri i snazi celog naroda – kaže on.
