Zbog učešća u programima reprodukcije s ciljem očuvanja ugroženih vrsta, ali i zbog svega ostalog šta radi, Beo zoo-vrt je sve bliži zahtevnom članstvu u prestižnoj Evropskoj asocijaciji zoo-vrtova i akvarijuma (EAZA).
– Ispunili smo mnoge uslove, ostalo je još nekoliko. Recimo, očekuje nas veliki, finansijski i tehnički zahtevan projekat preuređenja prostora za primate (majmune). Tu nije problem samo ga napraviti, već i gde izmestiti pet šimpanzi i orangutana. Moramo i da smanjimo broj nekih jedinki da bi uslovi za životinje u smislu prostora bili bolji. Već smo smanjili broj domaćih životinja – navodi direktor Srboljub Aleksić, koji je otkrio da li će Vrt biti preseljen iz centra grada o čemu se spekuliše godinama unazad.
– Neće biti izmeštanja – kaže kratko, pa odmah dodaje: “Ali će biti uređenja postojećeg prostora. Životinjama, osim ishrane, treba obezbediti adekvatne uslove, negu i brigu, ali i da ne budu u malim prostorima koje je mučenje za njih. Već smo spremili te projekte. Jedna od većih novina biće i prva beba pingvin.
Izuzetno su, kaže, ponosni na pingvinarijum, čiji završetak je krunisan prvom bebom pingvina u Srbiji.
– Mladunče je dokaz da je njima tamo dobro – naglašava i otkriva da su u planu i nove životinje.
– Preko privrednika i prijatelja u ambasadi u Južnoafričkoj Republici pokušavamo da nabavimo dve žirafe, među njima devojku za mužjaka, koji je već neko vreme sam. Vesić je obećao da će pokušati da preko ambasadorke Kine nabavi jedan ili dva para crvene pande, što bi bio lep dodatak našoj kolekciji – pun nade kaže Aleksić.
Korona bacila na muke
Imao je Vrt mnoge izazove u svojoj istoriji. Da li je korona bila najveći do sada, jer se Vrt, iako gradsko preduzeće, samofinansira?
– Uh, jeste. Bili smo zatvoreni u naša dva udarna meseca posle zime kada inače nemamo velike prihode od prodaje karata, a rashodi su veći nego leti. Preživeli smo uz pomoć naše banke, čak smo i dugove vratili – napominje Aleksić uz komentar da je Vrt pun konstantnih izazova (npr. neka životinja se razboli ili se zakomplikuje dolazak novog primerka…)
– Ali bilo bi dosadno da ih nema – iskren je direktor, koji na pitanje da li je teže raditi sa životinjama ili ljudima, bez razmišljanja s smehom odgovara: “S ljudima, definitivno.”
Kafa uz cvrkut ptica
Srboljub gazi već 11. godinu u Vrtu. Deveti je i najmlađi njegov direktor, a došao je brzo posle legendarnog Vuka Bojovića, koji je bio najpopularniji sa skoro najdužim stažom od 28 godina, svakako najaktivniji i najefikasniji prvi čovek Vrta.
– Retko koja institucija ima ozbiljnu tradiciju kao Vrt. Privilegija je biti njegov direktor i velika odgovornost, ali se ne žalim. Imao sam sreću da pet godina radim sa Vukom pre njegove smrti. Izuzetno iskustvo. Pekao sam zanat pored njega, svašta naučio o zoo-vrtu, ali i o životu – ističe Srboljub dok u pozadini cvrkuću ptice.
U Vrtu mu je, kaže, najlepše rano ujutru i tada voli da popije kafu s pogledom na životinje. I još ne može da se odluči koja mu je omiljena.
– Kondori su mi zanimljivi, ovi naši imaju finu narav. Žirafa je simpatična, pitoma i lepa, tigar graciozan. Svaka ima nešto svoje, ali… Favoriti su mi možda kubanski krokodili i flamingosi, koje smo vozač Miki i ja dovezli iz Amsterdama kad sam tek počeo da radim ovde – dodaje.
Petko ili Petka?
Beo zoo-vrt stalno ima mladunce. Trenutno su to bebe alpake, kljunoroga, čaplje kašikare, hijena, belih vukova… od kojih su najinteresantnije tri živahne bebe binturonga (“medveđa mačka”), ali i kuriozitet Vrta – mali pingvin, koji ima nekoliko meseci, uveliko pliva i roni, ali mu se ne zna pol.
– Biće Petko ili Petka. Uskoro nosimo DNK na analizu – kaže PR Vrta Andrej Manojlović.
Tu su i bizon, antilope i zebre, koje zadaju glavobolju, hoće-neće-da l’ će-kad će da se razmnože. Medvedi Miša i Uroš, alpaka Rafaelo, beli lavovi: Koviljka, Elza, Bambo, konj Maša, nilski konji Nikola i Julka, foke Joca i Bert… Ko im daje imena, pitate se sigurno. Najčešće su to timaritelji, pa otud i Smrda, a “kum” je ponekad i publika. Dobijaju ime ili od donatora/prijatelja ili onima zahvaljujući kojima je životinja stigla u Vrt. Majmunica Zorica, prvo Samijevo dete je recimo ime dobila po babici, dok je lavica nazvana Patuljak, jer je bila najmanja u leglu.
– Veterinar Joška, inače katolik, im daje imena po pravoslavnim praznicima, ako se rode na taj dan. Spomenuta beba pingvin je rođena na Veliki petak, bizonka Dušanka na Duhove… – nabraja biolog Ovari.
Muja jači od sudbine
Kada pričamo o Vrtu ne možemo da ne spomenemo njegove heroje, majmuna Samija, kerušu Gabi i aligatora Muju. Čuvenom Samiju, koji je bežao dva puta, i hrabroj Gabi, koja je spasla bar jedan ljudski život, podignuti su čak spomenici u Vrtu. O njima će “Vesti” detaljnije pisati narednih dana, a sada će o živoj legendi među njima – Muji, najstarijem aligatoru na svetu u zbirkama. Sudeći po fotografijama, u Vrt je došao 1937. sa najmanje dve godine. Preživeo je rat, bombardovanja, krizne godine, bolesti, amputaciju… Svi ga vole i svima je zanimljiv, iako se retko pomera, zbog čega su mnogi ubeđeni da je u plastična igračka. Pravi se mrtav čak i kad ga gađaju novčićem ili hranom. Ima Muja najmanje 86 godina i samo tri noge, ali se ponaša kao momak za ženidbu – obeležava teritoriju, doziva ženku.
Izazovna Tvigi obožava dvopek
Na pitanje koja životinja je najprgavija, najumiljatija, a koja s najnezgodnijim karakterom, odgovor je isti – slonica Tvigi!
– Teška je tri i po tone i vrlo je svesna toga. Ako ona neće da je pomerite, nećete je pomeriti. Ima 48 godina, ali je veliko dete, osetljiva i maza. S njom moraš biti strog, ali pažljiv, znati kako da joj podmetneš da ona poželi da nešto uradi. Obožava, ne kikiriki, već običan dvopek. Otkida za njim, nema šta ne bi uradila za njega – otkriva Ovari i dodaje da sve životinje izvode kerefeke, imaju rituale. Kod nekih mora da se ispoštuje redosled kojim ulaze unutra, inače nastaje haos pri zatvaranju. Piton Uroš se sunča 15 minuta nedeljno, lavica Maša se nekad pravi da ne zna da siđe sa stajalice, tri hijene zezaju, pa neće da uđu zajedno u brlog dok prepredena šimpanza Joca ume da vas pozove, kao priđi mi bliže, a onda vas pljune… Dok ovo priča, Ovari je sve vreme nasmejan. Kod njega je, kao i kod ostalih, više nego očigledna neizmerna ljubav prema životinjama.
– Među nama postoji neverbalna komunikacija, bezuslovno poverenje, nepisani ugovor da ćemo se mi starati o njima, a da će nam oni čuvati leđa – objašnjava.
Šimpanze i šumeća tableta
Tokom vrelih dana pribegavaju raznim načinima rashlađivanja i razonode u hladu. Pingvinarijum je klimatizovan, a u bazenu po potrebi skidaju temperaturu sa 25 na 15 stepeni. Imaju ventilatore i rasprašivače vode u dvorištu kao i mreže za senčenje. Jeleni vole da se zarone u vodu, pa imaju bazene za kupanje, a tu su i ledene poslastice.
– Zaledimo vodu s malo soka od jabuke i nema životinje koja to neće lickati do besvesti. Šimpanzama je mnogo zanimljiva obična kanta vode, da je diraju, da se brčkaju, piju… Još ako im ubacimo jednu šumeću tabletu, bude histerija oko toga, ej, to šumi, nešto se dešava – nabraja biolog.
Jedino zmijama letnje temperature nisu problem. Poželjno je da ispod spot lampe imaju 40 stepeni tako da su najtopliji letnji dani taman ono što im odgovara.
Lopte i suncobrani
Za zabavu unutar prostora, životinje imaju razne igračke. Sve vole ležaljke, suncobrane, neke vole lutkice, lavovi platforme, majmuni i većina mačaka lopte, rakuni obožavaju da jure predmete koji se kreću…
– Kod binturonga smo napravili krevetac na sprat i eno svi su na spratu. Lavovima i tigrovima kad se ubaci valerijana (mačja trava), pa to je ludilo za njih, ne mogu da je se nanjuškaju. Neretko kaku nekog biljojeda ubacimo kod mesoždera, pa on hoće da izludi ko mu se to “potpisao”, a nema pojma ko je to bio, pa onda ceo dan traži gde je ta životinja – nabraja Ovari.
