U Beogradskom zoo-vrtu možete uživo videti binturonga, kljunoroga, alpaku ili neku drugu “neobičnu” životinju, s tim što on nije samo puki prostor za izlaganje zbirke kojom raspolaže. Mnogo je više od toga, jer radi na očuvanju strogo zaštićenih i ugroženih vrsta, njihovoj reprodukciji, a potom i vraćanju u prirodu.
U pitanju su četiri izuzetno značajne vrste lešinara (zbog prirodne reciklaže), od kojih se u Srbiji održao samo beloglavi sup.
– Uspešno smo razmnožili belu kanju, koja je izumrla kod nas, a u svetu će za 15 godina. Uključeni smo u programe za orlove bradane, koji su u potpunosti izumrli iz Srbije, ali imamo jedan par čije potomstvo želimo da vratimo u našu prirodu – ponosno priča biolog Kristijan Ovari.
“Laktaju” se, dodaje, da dođu do crnog lešinara, pa da imaju sve četiri vrste.
– Za veliki broj vrsta vodimo pedigre zbog razmene resursa s drugim vrtovima. Tako za Tvigi (slonicu) znamo ko su joj čak prababa i pradeda. Pedigre generacija unazad je bitno da se zna da ne bi došlo do ukrštanja genetike rođaka. Na to se veoma pazi prilikom razmnožavanja – objašnjava biolog.
Osim što je utočište za ugrožene vrste, Beo zoo-vrt je i stacionar za nađene, povređene životinje u prirodi, ali i zaplenjene na granicama prilikom krijumčarenja.
– Od početka godine stiglo nam je više od 200 životinja (40 čiopa, po 20 vetruški i papagaja, golubovi, sove, rode…). Doneli su ih građani i Zavod za zaštitu prirode, a pristigli su i iz zaplene. Povređene u 60 odsto slučajeva uspevamo da oporavimo i vratimo u prirodu, pri čemu je sve više od 50 odsto fantastičan rezultat. Ako je ptica od izuzetnog značaja (npr. stepski soko) mnogo povređena, a ima joj spasa, ali ne i povratak u prirodu, nju zadržimo, jer je genetski bitan resurs za očuvanje vrste, i omogućimo joj reprodukciju, pa potomstvo vratimo u prirodu. To je tzv. eks-situ program zaštite – navode u Vrtu dobre nade, koji životinjama daje drugu šansu za život.
Što se tiče zaplenjenih primeraka, oni u 99 odsto slučajeva ostaju u Vrtu, jer se retko dešava da im se dokaže legalni vlasnik.
Čistači
– Crni lešinar prvi dolazi do leša životinje i jede kožu. Onda dolazi beloglavi sup i jede meso, kanja uzima iznutrice i, na kraju, orao bradan jede kosti. Ovi lešinari, dakle, počiste lešinu u potpunosti – navodi Ovari.
Slučajno došle, namerno ostale
Nekad se desi da su životinje teško povređene da ih ne mogu potpuno oporaviti i vratiti u prirodu. Recimo, ako su ptici odsečena krila, nju ne vraćaju, jer im nema opstanka. Tako je nekoliko roda ostalo u Vrtu, gde se i gnezde. Još je Vuk Bojović bio direktor kad su s granice doneli 850 kornjača, koje su i dan-danas u vrtskom jezeru.
