Saudijska Arabija se polako okreće prema Kini, što bi, po oceni Vol Strit Žurnala, moglo da ugrozi dugogodišnje odnose Rijada sa SAD-om.
Kineski lider Si Ðinping mogao bi da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi sa najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao da se dogovori da Kina naftu plaća u juanima umesto u američkim dolarima, navodi list.
Usred geopolitičkih tenzija koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredeljuje za jednu ili drugu stranu, ova vest je izazvala strah da bi Saudijska Arabija mogla da stane uz Rusiju, konstatuje se u komentaru koji je ovim povodom objavio Dojče vele (DW).
Omogućavanje plaćanja nafte u juanima moglo bi da pomogne u stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja u kojem kineski juan postaje važan kao i američki dolar. Time bi se omogućilo da Rusija izbegne sankcije, jer bi mogla da koristi i juan.
Javno, Kina je ostala neutralna u ukrajinskom sukobu, ali se uveliko spekuliše da podržava Rusiju, dodaje nemački medij.
Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide Kini, a od početka ove godine Saudijci su od Rusije preuzeli vođstvo kao najveći izvoznik nafte toj zemlji.
Saudijci su predložili plaćanje u juanima još pre četiri godine. Na ovakvu ponudu Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na način da se vrši pritisak na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci. Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove je napisao u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci ovo radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje.
„Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao je po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju”, navodi se u izveštaju.
Bilo je pokušaja od strane SAD i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle nedelje putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson.
„Čak i ukoliko bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti ove bliskoistočne zemlje su zabrinute da će njihov region postati manje, a ne više bitan”, kaže za DW Cincija Bijanko, gostujuća saradnica u berlinskom odseku Evropskog saveta za spoljne poslove.
Ona u tom kontekstu ukazuje na sve intenzivnije odnose SAD sa Istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.
„Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi i da raspolaže s manjim arsenalom pretnji u pregovorima”, objasnila je Bijanko u izveštaju objavljenom prošle nedelje, dodajući da odluka bliskoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD po pitanju Rusije, nema toliko veze sa Rusijom.
UAE i Saudijska Arabija ovim pokušavaju da se orijentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći pristup finansijskih transakcija radi zaštite nacionalnih interesa, piše Bijanko.
Čak i ako se dogodi da Saudisjka Arabija počen da prima juane u mesto dolara za nafru, mala je verovatnoća da će to biti od bilo kakvog ozbiljnog uticaja na devizna tržišta u kratkoročnom, pa i srednjoročnom periodu, kažu ekonomski stručnjaci.
Cena većeg dela nafte se izražava u dolarima i proces odvajanja od toga bi bio dug i komplikovan.
Analitičari takođe ističu da čak i kada bi se sva saudijsko-kineska razmena odvijala u juanima, to bi iznosilo samo oko 320 miliona dolara po radnom danu. U isto vreme, sva svetska trgovina u američkim dolarima iznosi oko 6,6 biliona dolara.
Dugoročno, pak, postoji strah da bi mogao da se pojavi paralelni globalni sistem razmene stranih valuta, sa kineskim juanom kao alternativom. Indija, navodno, takođe razmatra korišćenje juana za kupovinu nafte od Rusije, kako bi izbegla međunarodne sankcije. Neki analitičari to vide kao način da se Kina zaštiti od toga da jednog dana eventualno postane žrtva zapadnih sankcija na način na koji je Rusija trenutno sankcionisana, navodi DW u komentaru.
