Evropa će plaćati gas ruskim rubljama ili ga neće dobiti. Ova odluka Moskve izazvala je nemoćne komentare političara u EU i potpunu zbunjenost evropskih kompanija koje uvoze energente iz Rusije, ali kontinentalni sukob oko Ukrajine samo je medijski zasenio glavni udar koji je istovremeno nanela Kina američkom dolaru pošto je Saudijska Arabija pristala da svoju naftu naplaćuje u juanima.
Ekonomisti objašnjavaju da dolar kao rezervna valuta kojom se obavlja svetska trgovina, naročito naftom, održava američku ekonomiju, a državi u celini omogućava da troši više nego što ima. Navodi se primer da je Amerika kao meru protiv krize izazvane pandemijom korona predvidela štampanje 8.000 milijardi dolara bez opasnosti od gubitka kontrole nad inflacijom, zato što svetska ekonomija upija svu tu sumu.
Na isti način se drži pod kontrolom i dug SAD od 30.000 milijardi dolara, što je oko šest budžeta ove velike sile. Naime, poslednji budžet iznosi 6.010 milijardi dolara. Ali, predviđeni su prihodi od 4.170 milijardi, što znači da SAD moraju da se zaduže za dodatnih 1.840 milijardi.
Dve decenije pada
Novac koji Amerika nema, održava njenu političku, ekonomsku i vojnu moć u svetu, pa su zemlje koje to sebi mogu da priušte, poput Rusije i Kine na primer, postepeno smanjivale učešće dolara u međusobnoj trgovini. Takođe, sve veći značaj s vremenom je dobijao evro. Tako se desilo da je u dolarima početkom veka obavljano oko 70 odsto svetske trgovine, dok je sada to na nivou od 50 procenata. Istovremeno, valutne rezerve svih država u dolarima stigle su do minimuma od oko 59 odsto (6.000 od 11.100 milijardi dolara).
Nastojanje Kine, Rusije i još nekih država da smanje ili eliminišu dominaciju dolara godinama nailazi na brojne prepreke, ali ukrajinska kriza ubrzava ovaj proces. Prvo je Redžep Tajip Erdogan izjavio da je Turska spremna da trguje s Rusijom u nacionalnim valutama, pa je Indija ugovorila buduće poslove obračunate u rubljama i rupijima. Međutim, ruska ekonomija zauzima samo dva odsto svetske, pa je na Kini da preduzme odlučujuće korake, očigledno sinhronizovane s Moskvom.
Efekat eksplozije
Dekan Fakulteta međunarodnih finansija u Šangaju Čžan Jujguj kaže da će odluka saudijskog naftnog giganta Saudi aramko da prodaje Kini naftu za juane, umesto za dolare, imati eksplozivan efekat na tržištu.
– Neke osnovne naftne zemlje, kao što su Iran i Venecuela, već su zaključile istovetne ugovore. Sada je u tom krugu i Saudi aramko, supergigant s godišnjim obimom od 3.350 milijardi dolara. Indija, treći uvoznik nafte u svetu plaćaće je rubljama i rupijima, a centralna banka ove zemlje već stvara mogućnost za međusobnu trgovinu u ovim valutama – ukazao je Jujguj.
On je ocenio da je to početak procesa u kom SAD do polovine veka više neće biti najvažnija ekonomija sveta, kao i da će se pojaviti novi centri rasta privrede osim onih koncentrisanih u zemljama G20.
Drugi udarac
Američki “Vol strit žurnal” nazvao je saudijski izvoz nafte u Kinu za juane “još jednim potencijalno značajnim gubitkom za SAD. Međutim, Saudijska Arabija i druge članice OPEK plus još 2. marta zadale su prvi udarac interesima SAD. Tada je odlučeno da proizvodnja nafte bude na nivou od 400.000 barela na dan. Odnosno bez značajnog povećanja proizvodnje koje bi omogućilo da se EU odrekne uvoza ruske nafte, kako su to nameravale SAD.
Za Srbiju nema zime
Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, izjavio je da će za Moskvu biti prioritet zabrinutost Srbije povodom naplate gasa u rubljama svim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji.
Predsednik Aleksandar Vučić ranije je rekao da je ta odluka izazvala trenutno poskupljenje energenata.
– Neki smatraju da je to genijalan potez u geopolitičkoj igri, da se Rusi suprotstave petrodolaru. Nemci su već naveli da je to razlog za raskid ugovora”. Sve to nam donosi mnogo problema – rekao je Vučić koji je podsetio da se ta odluka o plaćanju u rubljama odnosi na Mađarsku i Bugarsku, koje su kao i Srbija na gasovodu Balkanski tok.
Peskov je istakao da je Vučić u pravu.
– To zaista može da bude problematična situacija. Bugarska je istupila neprijateljski prema nama i zato će morati da plaća u rubljama, htela ne htela i sviđalo joj se to ili ne. Ali ova mera ne važi za Srbiju. Naravno, zabrinutost Srbije biće za nas primarna i prioritet i to je problem koji moramo da rešimo – rekao je Peskov.
Evropa održava kurs rublje
Odluka Rusije da naplaćuje gas u rubljama svim zemljama koje su joj uvele sankcije odmah je pokazala rezultat na kursnoj listi.
Naime, cilj sankcija je da proizvedu inflaciju, nezaposlenost i nezadovoljstvo kod Rusa, kako bi oni potom smenili vlast. Uoči rata, dolar je koštao 87 rubalja, da bi potom na talasu prvog psihološkog šoka dosegao 155 rubalja. Centralna banka Rusije primenila je mere koje su postepeno smanjile taj odnos, da bi odluka o naplati gasa u rubljama već pre primene dovele do kursa od 95 rubalja za dolar.
Dakle, plan Moskve je da EU kupovinom rubalja, kako bi mogla da kupuje gas, održava kurs ruske nacionalne valute. Ovu samouverenost objasnio je
vicepremijer Aleksandar Novak, koji je ukazao da Rusija gasom podmiruje 40 odsto potreba EU, koju Unija nema odakle da nadoknadi.
Nemački ministar privrede Robert Habek je najavio konsultacije sa evropskim partnerima oko odgovora na ovu meru Moskve. Međutim, nemački izveštači iz Brisela javili su da vrh EU odbacuje praksu koju je započeo Habek “šoping turom” do Katara i Norveške u potrazi za novim dobavljačima gasa.
