Jovanović: “Srbija pod ultimativnim pritiskom da se odrekne Kosova”

EPA/Đorđe Savić

Poziv ministara spoljnih poslova G7 da Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji je prikriveni ultimatum, kaže nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović uz ocenu da cilj zahteva nije da se Srbija “upodobi” i da sledi EU već da raskine istorijske veze sa Rusijom i bude prepuštena pritisku zapada da se odrekne Kosova.

– ‘Osnovni cilj tog zahteva nije da se Srbija ‘upodobi’ i sledi istu liniju, već da od ‘gotovine napravi veresiju’. Da raskine istorijske veze sa Rusijom, koja jedina od evropskih velikih sila nikada nije oružano napala Srbiju, već pomagala kad god je to bilo potrebno, i da budemo prepušteni ultimativnom pritisku koji se prema nama vrši u pogledu definitivnog odricanja od Kosova i Metohije i od Republike Srpske kao što ju je video Dejtonski sporazum – rekao je Jovanović.

Kako kaže, to su neizgovoreni uslovi koje sadrži saopštenje ministara spoljnih poslova G7 čije bi prihvatanje, ističe, istovremeno značilo prestanak postojanja Srbije kao suverene i nezavisne zemlje.

– Mi smo sada na toj prekretnici i razumem našeg predsednika koji je svestan toga i ukazuje na to kao na ključni trenutak za Srbiju. Mislim da tu ne sme biti dileme, jer matična država mora da da pristanak za odvajanje dela njene teritorije, a Srbija nije dala taj pristanak bez kojeg ne mogu ništa da urade – navodi Jovanović.

Ističe da čak i ako bi se Srbija svrstala u red tzv. neprijatelja Rusije, kako ona vidi sve koji podržavaju sankcije, to ne bi bio kraj problema koji zapad ima sa Srbijom jer ne mogu da dobiju taj pristanak.

– Pokušavaju da nas privuku i ucene članstvom u EU koje je na dalekom štapu, a sem toga, uvredljivo je jer nas žele umanjene za deo naše teritorije što ni od koga drugog nisu tražili – ukazuje nekadašnji diplomata.

Srbija će, dodaje, biti izložena pritiscima, ali smatra da ima čvrst oslonac u međunarodno-pravnom, istorijskom i nacionalnom pravu Srbije na Kosovu što je, podseća, sadržano i u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i u činjenici da su Srbija i Crna Gora kao nove države primljene u UN u republičkim granicama.

Ta odluka je u Generalnoj skupštini doneta konsenzusom, a sve zapadne zemlje su, navodi Jovanović, glasale za prijem Srbije i Crne Gore u okviru republičkih granica koje je Međunarodna mirovna konferencija proglasila novim međunarodnim državnim granicama.

– G7 je u raskoraku sa nizom svojih obaveza koje treba da poštuje, prvo svoj glas, zatim odluku Međunarodne mirovne konferencije, Rezoluciju 1244 i pravo Srbije kao matične države da se slobodno, bez pritisaka i pretnji izjašnjava o zahtevu jedne nacionalne manjine da se izdvoji iz naše zemlje – navodi Jovanović koji smatra da Srbija treba da bude principijelna do kraja jer bi suprotno, kaže, bilo ravno prestanku postojanja.

Na pitanje da li je i podrška Kosovu za ulazak u Savet Evrope, takođe, svojevrstan pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, Jovanović kaže da nije reč samo o pritisku već o dodatnom kršenju međunarodnog prava i podseća da je Vašingtonski sporazum predviđao moratorijum na aktivnosti Beograda i Prištine u želji da se postigne izvestan napredak u pregovorima.

– Kosovo izlazi iz tog moratorijuma uz punu saglasnost SAD i svih zapadnih sila, a prema Srbiji se vrši pritisak da ostane lojalna tom sporazumu, koji je sada, u stvari, okrenut protiv nas – primećuje Jovanović.

Dodaje da je podrška ulasku Kosova u SE samo jedna od formi pritisaka na Srbiju koji će ponovo biti stavljeni u opticaj poput pretnje da bi, ukoliko Srbija ne bude kooperativna, moglo da dođe do povlačenja stranih investicija.

– Mogle bi da se povlače ako je to njihov interes, ali jedino kod nas strani investitori mogu da rade sa mnogo nižim cenama gasa, što ne mogu da dobiju nigde u Evropi. Njih će rukovoditi interes, a ne nesaglasnost sa našom politikom. To je pretnja koja nema pun vetar u leđa, kao i druge pretnje koje su manje-više opsenarske ne bi li nas pokolebale i priklonile stavu zapada – kaže Jovanović.

Komentarišući najavljena povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova od strane više zemalja, Jovanović je rekao da veruje da će ih biti više od desetak i ističe da se “konačno diže magla sa tzv. specijalnog slučaja, koji su zapadni proizvođači tzv. države Kosovo rasuli po svetu”.

Kako kaže, pokazalo se da je kosovsko pitanje “bure baruta” i okidač za ponavljanje sličnih slučajeva u drugim višenacionalnim državama.

– Svest o tome sve više jača u svetu, čak i u Evropi. Videli smo da su u slučaju Korzike ili Katalonije brzo našli načina da to prizemne da ne uzme maha – kaže Jovanović.

Na pitanje da li je moguće sačuvati neutralnost u novim međunarodnim okolnostima Jovanović kaže da je to neutralna pozicija Srbije potpuno nezlonamerna prema bilo kome, ali da može da bude neugodna sa zapadne zemlje koje žele da “uposle” evropske zemlje u svojim dalekosežnim geopolitičkim planovima prema Rusiji i Kini.

Kako kaže, afirmacija ideje neutralnosti, suverenosti i nezavisnosti nije poželjna na zapadu, već poslušnost, integracija i sleđenje politike onih koji odlučuju, a na prvom mestu SAD.

– To je nedodirljivo kao ideal, i ohrabrenje za mnoge druge zemlje na drugim kontinentima da nađu zaštitu od posezanja za njihovim suverenitetom i integritetom kroz optiranje za nezavisnost i vojnu neutralnost – ističe Jovanović.