Raspad SFRJ bio je istorijska katastrofa za Balkan i geopolitička greška, ocenjuje nekadašnji dipomata Vladislav Jovanović događaje koji su počeli na današnji dan pre 30 godina proglašenjem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske.
Tada su, ističe Jovanović, dve bivše republike SFRJ jednostrano, upotrebom nasilnih sredstava i nepoštujući proceduru predviđenu Ustavom, osporile međunarodne granice zajedničke države i proglasile nezavisnost, ali ta njihova odluka nije bila samostalna.
– To nije samostalna akcija, jer da jeste Slovenija i Hrvatska bi se uzdržljivo ponašale, ali su znale da imaju ne samo veliku podršku odeđenih centara moći, nego i garanciju da će to da zaštite u punoj meri što je učinjeno preko Međunarodne konferencije o Jugoslaviji u septembru 1991. godine – kaže Jovanović, koji je u vrema raspada SFRJ bio ministar inostranih poslova Srbije.
Kako kaže, posle samo mesec dana razgovora, u prvom nacrtu zajedničkog dogovora, koji je prezentovao predsedvajući konferencijom lord Piter Karington, SFRJ je prestala da postoji, a sve republike pozvane su da proglase nezavisnost u republičkim granicama.
Posle toga su, podseća Jovanović, usledili sukobi u Hrvatskoj, kasnije i u BiH, a ”dežurni krivac” pronađen je u takozvanoj velikosrpskoj agresivnoj politici, dok su Srbi, koji su živeli u toj republici, proglašeni agresorima.
– Međutim, prekid oružanih sukoba u Hrvatskoj postignut je isključivo zalaganjem Srbije koja je to inicirala i organizovala u sadejstvu sa bivšim državnim sekretarom SAD Sajrusom Vensom – navodi Jovanović.
Napominje da je u februaru 1992. godine vršilac dužnosti spoljnih poslova SAD Lorens Iglberger odao Srbiji priznanje za to, kao i za podršku koju je dala Kutiljerovom planu koji su, kako podseća, podržali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, dok je Alija Izetbegović tražio momentalnu nezavisnost.
Jovanović ističe da Srbija nije želela rat u BiH ni sukobe u Hrvatskoj koji su, kako kaže, nastali kao rezultat ”revitalizirane” antisrpske politike novog rukovodstva Hrvatske, skoro po uzoru na politiku koja je vođena u NDH.
– To je bilo dovoljno da se podignu svi oblici straha kod Srba i da počnu da se samoorganizuju i štite. Zapad je to predstavio drukčije i tako je dobijen ”švedski sto” od bivše zajedničke zemlje na kojem zapadne sile mogu da se poslužuju kako hoće, jer su sve bivše republike beskrajno oslabljene, a pojedine potpuno satanizovane – navodi Jovanović.
Kaže i da je Milošević ponudio tadašnjem predsedniku Saveta ministara Evropske zajednice Žaku Deloru da se organizuju slobodni demokratski izbori u celoj SFRJ, a ne po republikama, i da po ubrzanom postupku preuređena zajednička država postane član Evropske zajednice.
Međutim, to, kako kaže, nije odgovaralo planovima i očekivanjima velikih sila da se SFRJ rasparča jer su, ukazuje Jovanović, nestali razlozi zbog kojih je zapad podržao osnivanje Jugoslavije 1918. godine.
Nestala je opasnost od nemačkog revanšizma, jer je Nemačka bila čvrsto integrisana u zapadne organizacije, a na vidiku je, navodi Jovanović, bilo i nestajanje opasnosti od sovjestkog boljševizma budući da je ŠSR bio na putu samoraspadanja.
– Onda je prevladao stav da zapad više nema startegijski interes za postojanje SFRJ jer ako bi ona postojala mogla bi da se stvori opasnost od dominantne Srbije u toj državi, što nije odgovaralo interesima zapada, i zbog toga je trebalo ubiti celu jednu zemlju da bi se takva opasnost otklonila – navodi Jovanović.
Ocenjuje da su raspadom SFRJ nestali stabilnost i mir na Balkanu, ali i ideja “južnoslovenstva” u zajedničkoj državi što je bio san mnogih generacija.
– Taj san je prekinut što ne znači da ne može ponovo da bude uspostavljen u određenoj formi. Geopolitika i odnosi snaga u svetu se menjaju, ono što je danas očigledna slika, ne mora da bude za 20 ili 50 godina, sve je prepušteno tokovima i odlukama istorije – kaže Jovanović.
Smatra da je SFRJ morala da se sačuva, jer, kako kaže, nije nastala slučajno već kao viševekovni san južnoslovenskih naroda da se oslobode stranih uticaja i vlasti i da imaju zajedničku zemlju.
– Nisu svi bili zreli za taj san, ali to je nešto što će i dalje da bude u snovima južnoslovenskih naroda. Vreme će da prolazi, ali taj san će da dolazi – smatra Jovanović.
Pametni ljudi su to odmah na početku znali. Jasno da će male državice svi pokoriti.
Naš učiteljica u prvom razredu uzela je šest štapića i rekla: “Pokušajte ove štapiće da polomite
ovako sve zajedno odjednom. Ne može! A onda uzmite jedan po jedan i lomite ih.” Naravno,
išlo je lako. To se desilo sa Jugoslavijom. Gde je bio mozak tadašnjim vođama?
Уз помоћ диктатуре пролетаријата, чувао сам братство-јединство Титове Југославије, и да не би отишао у гроб свестан да сам целог живота, био будала и даље причам глупости.