Ovo pitanje je i vapaj zbog celokupnog stanja našeg naroda na ovim prostorima i nedovoljnih znanja koja o njima uopšte imamo. Jer Jovanović je najčešće prezime srpskog naroda!
O samoj Metohiji ima malo i nedovoljno podataka, a za to su većma krivi etnolozi, antropogeografi i istoričari koji su malo šta zabeležili, (krajem šezdesetih godina prošlog veka su naučnici prema projektu Srpske akademije nauka i umetnosti i Filozofskog fakulteta nekoliko godina obavljali istraživanja Metohije pa ništa od toga nije objavljeno kao ni dvadesetak godina kasnija ispitivanja Kosova), a nadasve je kriva višedecenijska državna politika i nebriga za srpski narod na ovim prostorima, još od 1918, od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa od 1945, kad je zabranjen povratak velikog broja Srba koji su kolonizovani iz raznih krajeva (Like, Dalmacije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, čak Vojvodine) na napuštena i kupljena imanja izbeglih turskih veleposednika.
Ali, upravo zato, svakako ćemo se potruditi da barem nešto kažemo o poreklu ovog prezimena. Prirodnim putem, koristeći dolinu Ibra, mnoge iseljene srpske familije, još iz vremena Velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem 1690. godine, i one pod patrijarhom Jovanovićem-Šakabentom, 1731, stizale su u centre nemanjićke Srbije.
Veliki broj Jovanovića verovatno se iselio na sever i dolinom Morave, naročito u istočnu Srbiju. O tome svedoče svi Jovanovići, povratnici ili kolonisti na Kosovu od Zaječara, Niša, iz Toplice, ali i iz potkopaoničkih sela i tzv. Podibra i Gokčanice, ali i na sever sve do Srema.
Oni su se naselili, ili vratili na svoja ognjišta u Plemetinu, Pantin, Kosovo Polje, Dobro Selo, Slovinje, Vrelo, Raskovo i mnoga druga posle balkanskih i Prvog svetskog rata.
Sasvim je bilo prirodno da su i Vaši preci sišli iz "zaklona" u Podibru i Gokčanici, prvo u Metohiju, preko Mokre Gore, a potom i na Kosovo.
U Gokčanici koja se nalazi kod ušća Ibra u Moravu, ima Jovanovića upravo sa slavom Đurđic i preslavom Đurđevdan, u mestu Cerje, gde ih nazivaju i "Kuzmancima", a došli su u 19. veku iz susednih Predola.
U Ibru ih ima u Gotovcu, Metikošima, zatim u Vranešima, Brezni, Ribnici i Kovanluku sa istom ovom krsnom slavom.
