Lik Jovanke Broz u igrano-dokumentarnoj seriji “Jovanka Broz i tajne službe” odigrala je sjajna srpska glumica Snežana Savić, a tu ulogu je po sopstvenom priznanju dugo priželjkivala. Lepa glumica tumači Jovanku u poslednjih 28 godina njenog života. Serija koja se već prikazuje prati najvažnije događaje u životu Jovanke Budisavljević, kasnije Broz od dolaska na Beli dvor, udaje, sukoba, razdvajanja od Tita i života u potpunoj izolaciji i siromaštvu.
Snežana je u svojoj plodnoj karijeri odigrala pregršt uloga, počev od legendarne Koštane, preko lepe Nine u “Boljem životu”, pa do Rajne u “Porodičnom blagu”. Deo njene karijere su i ostvarenja “Pad Italije”, “Šta je s tobom Nina”, “Žena u zatvoru”. Snimila je nekoliko muzičkih albuma, a najpoznatiji su “Tri poljupca hoću ja”, “Nova ljubav”, “Zašto te toliko volim”, “Bez tebe”, “Zabranjeno da me voliš”, “Mitke i Koštana.” Kultna serija “Srećni ljudi”, u kojoj je tumačila fatalnu Malinu Vojvodić, iznedrila je pesmu “Topolska 18”, koja je postala jedan od najvećih hitova proslavljene glumice. Danas umetnicu za kojom su mnogi uzdisali publika prati u popularnoj seriji “Igra sudbine”, gde glumi baronicu Donku. Veliku podršku ima od ćerke Anite koju je dobila u braku sa rediteljem Dragoslavom Lazićem.
Impresivni stil
Gledaoci u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju svaku novu epizodu o životu Jovanke Broz, jer je mnogo iz života prve dame nekadašnje SFRJ ostalo nedorečeno, obavijeno velom misterije.
– Publika će gledajući ovu seriju moći da otkrije mnoge stvari koje su ostale tajanstvene. Lik Jovanke Broz igram od pete do desete epizode i to od Jovankine 60. do 88. godine. Milica Tomašević tumači Jovanku u njenim mlađim danima pa sve do 60. godine, a Nebojša Dugalić igra Tita. Svi glumci su sjajni i deluju vrlo uverljivo.
Snežana je, ističe, bila impresionirana modnim ukusom Titove supruge.
– Jovanka je bila prirodno lepa žena, dama koja je imala istančan modni ukus, radila je i na sebi. Zaista je imala stil koji je fascinantan… Kada sam videla njene haljine bila sam oduševljena, koliko je to sve lepo, čarobno. Njeni odevni predmeti su mala umetnička dela. Ona je bila žena koja zna šta želi da obuče, ali komad odeće koji me je zadivio jeste rad dizajnerke Klare Rotšild. To je mantil protkan zlatnim nitima i haljina. To je toliko lepo, da možete satima da stojite i da gledate. Pitanje je gde se to sve čuvalo, jer ona to nije držala kod sebe. Prošla je put od kraljice do sirotice. Uslovno rečeno kraljice, jer je Jovanka bila prava partizanka, žena narodni heroj, oficir s ordenjem. Ipak, ne može se poreći da su ona i Tito živeli glamuroznim životom, predstavljali su jednu veliku zemlju i to na vrlo reprezentativan način. Ona je uvek predivno izgledala i ja sam joj se iskreno divila.
Odana mužu
Priznaje da joj je uloga Jovanke Broz veliki izazov.
– Nekako ja sam to oduvek želela. Uvek kažem da treba želeti nešto i to će vam se desiti. Velika čast je bila igrati Jovankin lik. Igrala sam ja mnogo toga, ali Jovanka je izuzetna ličnost, a i fizička sličnost je značajna prednost, mada nije presudna. Moraš biti vešt da ulogu na pravi način izneseš i da je odigraš. Jovanka je bila snažna i jaka žena. Mnogo sam tragala da prodrem u njen karakter i lik, počev od boje glasa.
Naša sagovornica priča da je našla jedan snimak koji je imala Mira Adanja Polak i da ga je noćima preslušavala.
– “Skidala” sam njen glas, a pritom sam se trudila da ne pređem meru, da sve ne ode u imitaciju što je groteskno, zapravo karikatura. To nije dobro. Znači da se to izbegne, a da se naglasi i dočara žena koja je obeležila jednu epohu. Mnoge stvari iz Titove i Jovankine ere će zauvek ostati tajna. Mi možemo da nagađamo, mislimo ovo ili ono, ali takve stvari ostaju misterija ne samo kod nas nego i svuda u svetu kada su u pitanju istorijske ličnosti.
Iako je bila snažna i samouverena osoba, uspeli su da je odvoje od Tita, politika sve može. A bila mu je veoma odana. To se retko sreće da je žena toliko odana mužu. A on ju je zapravo pustio niz vodu, nije bio korektan prema njoj. Zašto? A ona ga brani do poslednjeg časa, onako smrznuta, oklevetana, obespravljena. Šta se tačno zbivalo, nikad nećemo znati, ali ako si u tom svetu moraš žrtvu da podneseš.
Ukazuje na scenu kada Jovanki njena sestra Nada u jednom momentu kaže: “Znaš, ali ipak smatram da je Tito trebalo da se malo više pobrine za tebe.”
– Svaka druga žena bi rekla: “Pa, jeste, stvarno nije bio korektan”, a ona ga brani do poslednjeg časa, onako maltretirana, obespravljena i bez grejanja i kaže: “On je morao, nije mogao drugačije, nije imao snage.”
Teror lepote
Kao studentkinja imala je priliku da nastupa pred maršalom.
– I lično sam recitovala Titu na rođendanu 1976. godine u Domu sindikata. Sećam se tad sam tek bila završila Akademiju. Veliki reditelj Miroslav Belović je tada pozvao, kako je to red nalagao po nacionalnom ključu, umetnike da recituju predsedniku. Takva su bila vremena. Rade Šerbedžija je bio iz Hrvatske, Milena Zupančič iz Slovenije, ja iz Srbije… Sećam se da sam govorila stihove Branka Miljkovića. Bilo je to dakle četiri godine pred njegovu smrt, on je već bio u godinama. Tad sam ga prvi put videla, doduše sa distance. Kad me pitate kakav je utisak ostavio, meni je zapalo za oko da se svi vrte oko njega. Vladara zapravo čine njegovi podanici.
Snežana je i sjajna pevačica.
– Mnoge moje pesme će me nadživeti i ostati iza mene. To se jednostavno desilo, nisam planirala neku muzičku karijeru.
Studirala je sa kolegama, koji su danas velika glumačka imena.
– Klasa u kojoj sam diplomirala bila je izuzetno jaka. Bogdan Diklić, Ljiljana Stjepanović, Zlata Petković koja nas je nažalost napustila, Radoš Bajić, Lazar Ristovski. Bili smo studenti kod naše divne profesorke Ognjenke Milićević.
Oduvek je važila za jednu od najlepših glumica, za kojom su muškarci potajno patili.
– Lepota uvek pomaže da vas lakše primete. Ali to nikakvu garanciju ne daje da ćete biti prihvaćeni kada je kvalitet u pitanju. Naprotiv, uvek imate zaziranje i jednu dublju analizu. Po mom mišljenju, nema ružnih glumica i ružnih žena. Svaka može biti lepa ako zna to da nosi. Ako nema lepotu, onda da radi na stilu, duhovnosti, obrazovanju. Sada živimo u teroru lepote. Biti lep je u trendu, a to znači ličiti na svaku drugu. To je već prosto neka vrsta bogohuljenja. Bog nam je dao da budemo autentični, posebni, a ne da budemo svi isti.
Moć emocija
Snežana pravi paralelu na vreme kad je ona počinjala karijeru i sadašnje vreme.
– Uvek je bilo teško i tada se moralo mnogo raditi. Bila sam student generacije. Svi su mnogo očekivali od mene, a meni se desila “Koštana” i pesma. Meni je pokojni muzički menadžer Raka Đokić nudio saradnju, ali da se odreknem glume. Poručila sam mu da sam glumica, ali da su se pesme kod mene desile i bile hitovi. Pozorište je tu trpelo, nije moglo sve u isto vreme. I pesma mora da se odglumi i donese pred publiku, postoji emocija koja prelazi rampu ili ne prelazi. Nije bilo prihvaćeno među mojim kolegama to što sam se bavila u isto vreme i pevanjem. Ko god misli da je to lako, neka izvoli i proba. U isto vreme treba održavati i jednu i drugu karijeru. Žao mi je što sam u pozorištu propustila opus koji sam mogla da igram, razne klasike, i da igram ono što najviše volim i što smatram da je pravo pozorište. Dostojevski, Čehov, to je ono što me inspiriše. Od domaćih to su Bora Stanković, Branislav Nušić…
Kaže da je oduvek bila individualac i da je sve sama postigla. Nikad nije pripadala nikakvim grupama.
– Išla sam putem kojim se ređe ide, ali eto takva sam. U mladosti sam bila i buntovna, ali to je prirodno za to doba. Ni moji roditelji nisu bili baš oduševljeni kad sam upisala glumu, ali znate to su bila takva vremena. Pitanje je bilo šta ću ja “u tome”. Znači gluma je bila “to”, nešto što nije po merilima. Ali, ja sam ipak upisala glumu, volim to i uvek sam volela. Primljena sam iz cuga, bez užeg izbora. Mada nema pravila, može neko jedva da bude primljen na Akademiju pa da uradi mnogo u svetu glume. I obrnuto. Dar se podrazumeva od Boga, mora da se uči, ali ima i sreće. Važno je da se nađeš u datom trenutku na pravom mestu i to baš kad treba. Potrebno je malo sreće ne samo u glumi, nego u bilo kom poslu, ali i u životu.
Genetski kod
Odigrala je mnogo uloga što na filmu, pozorištu ili serijama.
– Ljudi me najviše pamte po “Boljem životu” i “Koštani”. Ali ja sam južnjakinja po mojim roditeljima. Rođena sam u Velikoj Plani, odrasla u Beogradu, ali su moji roditelji iz okoline Vlasinskog jezera. Taj jug je moj genetski kod, nešto sam ja.
Raskorak između glasa i pojave
– Jovanka je imala visoku intonaciju glasa, zatim mešala je ekavicu i ijekavicu. Kad je reč o njenom glasu, čudno je bilo sve to. Od njene raskošne pojave do glasa koji je bio čini mi se u nekom raskoraku sa njenom pojavom. Ali, sve u svemu, bila je jedinstvena kao pojava.
Specifični mazohisti
Snežana mnogo snima i kaže da to nije nimalo lako.
– Pored Jovanke, snimam i seriju “Igra sudbine” koja je veoma gledana, potom sam snimala “Zlatne dane Gordana Mihića” na Pinku. Inače, nikad nisam pravila pauzu u radu, uvek je bilo mnogo snimanja. Mi glumci smo mazohisti, volimo da se mučimo. Nama je zapravo najveća muka kad nemamo posla.
Medicina je čudo
Snežana obožava svoj životni poziv, ali kaže da je opčinjena medicinom. Da nije glumica, bila bi doktorka… Ranije sam smatrala da su te egzaktne nauke šture, suvoparne i da nema kreativnosti.
– Ali nije tako. Medicina je čudo, jedno polje koje nikad ne može biti istraženo, morate uvek da kreativni. To je zaista impresivno zanimanje – kaže Snežana.
