Jovana Jeremić je urednica i voditeljka sve gledanijeg jutarnjeg informativnog programa Hepi TV. Na Instagramu i drušvenim mrežama njeno ime i haštag su “mala koja čini čuda”, jer mnoga od njenih pojavljivanja u javnosti izazivaju veliku pažnju.
Rođena i odrasla u Ljigu, bila je đak generacije i završila je prava. Ambiciozna i posvećena poslu, oštra na jeziku i krajnje otvorena, jedino ne želi da govori o svom suprugu Vojislavu i taj deo života čuva za sebe.
Često ističete razlike između urednika, voditelja i novinara. Kako biste ocenili sebe?
“Ja sam urednik i voditelj jutarnjeg programa, neko ko svoja pitanja i teme pravi sam, što znači da uredničke i novinarske poslove sama obavljam. Umem to da radim i moji rezultati to pokazuju. Ne volim samu sebe da ocenjujem, više bih volela da to uradi neki bard srpskog novinarstva, ali svakoga dana sve više učim, što je najvažnije. Radim na sebi i ne propuštam nijedan momenat da se poboljšam u nečemu što smatram da ne znam dovoljno.”
Rekli ste da se danas novinari lažno predstavljaju. Šta to znači?
“Nisam mislila na novinare, već na TV lica u televizijskom svetu koja se lažno predstavljaju. Ne može neko za sebe da kaže da je novinarka ako ne piše svoje tekstove. Ako neko ima urednički tim iza sebe i čita sa papira ili “idiota” ono što mu tim pripremi – on je voditelj. Da biste sebe nazvali urednikom i novinarom, morate sami da radite svoje.”
Koji je razlog vaše popularnosti?
“Iskrenost. Dajem nekonvencionalne, iskrene izjave i ne foliram se. Jovana Jeremić je ista i kad se upale kamere i kad se ugase, kad pričam sa novinarom i sa drugaricom. Ljude zapanjuje iskrenost jer su od TV lica navikli da se foliraju, da glume primadone, veliku gospodu, a suštinski su podložni eroziji morala i veliki su licemeri. Ja to ne volim. Moj život je čist i jasan, nemam čega da se stidim i zato sam razbila predrasude. Odatle i crpim svoju jačinu, koju je publika prepoznala i kojom uništavam sve pred sobom.”
Šta vam je najteže u poslu?
“Ništa. Sve mi ide lako jer svoj posao volim i rođena sam da radim to što radim.”
Došli ste čistim putem u novinarstvo, drugi ovako ili onako?
“Ja sve poštujem. Nisam tu da sudim. Poštujem svačije pravo izbora, ali mislim da ljudima koji nisu kompetentni ne treba dozvoliti da stanu ispred kamere. Svako ima pravo da uspe na ovaj ili onaj način, ali oni koji odlučuju treba da imaju svest ko im je pred kamerama.”
Šta vam je najbitnije u novinarstvu?
“Informacija i priča. Najviše volim da radim životne priče o normalnom čoveku koji doživljava strašne stvari. Želim da me po tome narod prepoznaje, kao i po stilu koji sam izgradila, jer ljudi se vezuju za moj glas. Ja sam glas školovala kod Drage Jonaš u Valjevu, pa kod Dragane Kaucki. Imam specifičnu boju glasa, koju ljudi vole. Želim da emisiju vodim drugačije, da dam svoj pečat i autentičnost – kao što jeste. Zato sam i uspela u ovom poslu.”
Trpi li vaš porodični život zbog posla?
“Trudim se da sve držim pod kontrolom, ali uvek nešto trpi. Moj suprug i porodica znaju da sam poslovna žena i da neću moći mnogo vremena da provodim u kući kao druge žene. Nisam klasična, ja sam žena s muškim mozgom. Porodičan sam tip, od kuće radim, zovem goste, uređujem emisiju i važno mi je da imam lep dom. Ali što se tiče kućnih poslova, to ne radim i neću raditi nikada. Čišćenje, kuvanje, peglanje, ribanje – to nije za mene. Neka to rade druge žene koje su u tome bolje. Ja nisam sveznalica.”
Kako provodite vreme sa svojom kćerkicom Leom?
“Ne puno, ali kvalitetno. Nisam majka koja provodi ceo dan sa svojim detetom. To ne može nijedna poslovna žena, mogu samo da lažu. Znači, vreme koje provodim sa Leom, dva-tri sata dnevno ili više, kvalitetno je jer pružam ljubav. Smatram to delotvornijim u odnosu na majke koje po ceo dan budu sa decom a za to vreme kuckaju po telefonu, gledaju filmove a na decu ne obraćaju pažnju. Ja se na svoje dete apsolutno koncentrišem.”
Kako Lea dočekuje te trenutke?
“Sa velikom radošću. Mislim da ne postoji dete koje više voli svoju majku. Žao mi je što je njen život predodređen da me ostane željna. Zaista je tako. Ona će morati da se navikne na to da joj majka radi. Nadam se da ću kasnije u životu imati manje obaveza, ali poznajući sebe i svoje ambicije, to će ići teže. Ne želim da budem samo urednik jutarnjeg programa i da vodim emisiju. Imam daleko veće ambicije što se tiče medija u Srbiji, ali o tome, naravno, neću da govorim. Moja kćerka će biti osuđena da ima svoje vreme sa mnom i neće moći u potpunosti da uvek bude blizu mene.”
Toliko volite novinarstvo?
“To je moj posao. Ja svoju energiju crpim iz karijere.”
Iz kakve ste porodice?
“Moji roditelji su ugostitelji, privatnici. Iz domaćinske sam kuće koja je tradicionalna i moji otac i majka su u braku 50 godina. Učena sam pravilnim vrednostima i to se vidi. Zato me narod voli. Vaspitana sam da budem dobar čovek, sa ispravnim sistemom vrednosti, gde nije ispravno da se laže, folira, napreduje nečasnim putem, gde te majka uči da moraš da završiš fakultet s visokim prosekom kako bi uspeo u životu. To je jedna od njenih zabluda, jer da nisam bila sposobna, džabe bi mi bio uspeh na fakultetu.”
Šta biste poručili devojkama koje nameravaju da postanu novinarke?
“Prvo, neka rade na svom znanju i obrazovanju. Drugo, neka rade na svom fizičkom izgledu. Neka se uzdaju samo u svoje znanje i sposobnosti. Ocene na fakultetu samo su ulaznica u svet medija. Od toga da li su “kadre stići i uteći, i na strašnom mestu postojati” zavisi da li će napraviti karijeru.”
Često govorite o seksu i temama koje su tabu među voditeljkama.
“Pa to me novinari pitaju. Voditeljke neće o tome da pričaju. Voditeljke su damice. Ja nisam dama. Ja sam Jovana Jeremić.”
Hajde da raščistimo kako su vam se dogodile omaške zbog kojih su vas citirali prošlog novembra – niste rekli stavrofor, Njegova svetost…?
“Lepo. Posle devet sati živog programa taj papir mi je dodao kolega. Bio je to klasičan lapsus jer nisam čitala svoj materijal. E zato ja insistiram da ispred kamere treba da stoje samo urednici. Papir mi je doturio kolega kako bih najavila emisiju “Posle ručka”. Iako sam klasičan štreber i uvek se dobro pripremam, uzela sam taj papir ne pripremajući se. Sad znam da je trebalo da odbijem, ali sam htela da učinim kolegi. I zato tvrdim da niko ne može pred kamere da vodi emisiju samo zato što je lep. Ako se ja ikada budem pitala, zabraniću tako nešto. Drugarice, druže, prvo moraš da budeš novinar, a onda voditelj, jer moraš da znaš o čemu pričaš. Pročitala sam, nisam obraćala pažnju i to je bio klasičan lapsus lingve.”
