Josipović je rekao da se istorija ne može promeniti, ali da se mora suočiti sa njom, razumeti je i prihvatiti isto kao i onda kada ona govori samo o pobedama i uspesima.
"U svakom slučaju moramo je prihvatiti i onda kada ukazuje na greške i zlo koje smo učinili drugima. To može biti bolan proces, proces u kojem moraju da učestvuju svi koji žele dobro našem narodu", poručio je Josipović na komemorativnom skupu u Spomen-području Jasenovac, povodom obeležavanja 65 godina od proboja logoraša iz zloglasnog ustaškog logora u Jasenovcu.
On se zahvalio antifašistima na svemu što su učinili u Drugom svetskom ratu i na moralnim porukama koje su ostavili.
"Ovde sam da se zahvalim antifašistima na svemu što su učinili u Drugom svetskom ratu, da im zahvalim na moralnim porukama koje su nam ostavili i za koje vam ja ovde, kao predsednik Republike Hrvatske, obećavam da ću ih temeljno, čvrsto i beskompromisno braniti", naglasio je Josipović.
U obraćanju preživelim logorašima, članovima porodica logoraša i brojnim posetiocima, predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor rekla je da se priseća i klanja svima koji su na ovom strašnom mestu ubijeni isključivo zbog svoje nacionalnosti, vere ili pak hrabrosti da se odupru fašizmu.
Kosorova je dobila nekoliko zvižduka i na početku govora, zatim mlaki aplauz, a jedino jače odobravanje okupljenih dobila je kada je spomenula Stjepana Mesića.
"Potpuno su pogrešni, štetni i opasni svi pokušaji relativizacije antifašizma. Odlučno odbacujem pokušaj kompromitacije antifašističkog pokreta u Hrvatskoj pod izgovorom da su zločini počinjeni na svim stranama", rekla je Kosorova.
Predstavnik preživelih logoraša Refik Piskavica naglasio je da žrtve u Jasenovcu nisu krive za žrtve Blajburga.
"Istorijska je istina da su za pobedu nad fašistima zaslužni partizani i drug Tito. Bez tih pobeda ne bi bilo današnje samostalne i nezavisne Republike Hrvatske. Zato antifašizam nema alternative, on je temelj Hrvatske", rekao je Piskavica.
Prošle nedelje u Spomen području Donja Gradina služen je parastos i pomen žrtavama ustaškog zločina genocida, a skupu povodom 65 godina od proboja logoraša u Jasenovcu prisustvovali su član Predsedništva BiH iz RS Nebojša Radmanović, predsednik RS Rajko Kuzmanović, premijer RS Milorad Dodik, predsednik Srbije Boris Tadić i ministar prosvete Srbije Žarko Obradović.
Na dan proboja, 22. aprila 1945. godine, u logoru u jasenovcu je bilo 1.073 logoraša. Njih 600 je krenulo u proboj, a do slobode ih je došao samo 91. Preostali logoraši, koji zbog nemoći i bolesti nisu učestvovali u proboju, ubijeni su ili spaljeni zajedno sa logorskim objektima.
Istog dana, pre 65 godina, počeo je i proboj zatočenika Kožare, dela logora u samom Jasenovcu. Od 167 zatočenika njih 11 preživelo je proboj.
Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma zaključila je u aprilu prošle godine da su Hrvati uspeli da u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubiju više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i oko 80.000 Roma.
|
Hrvatski da proglasi Dan sećanja na žrtve Jasenovca
Povodom 65. godišnjice od proboja jasenovačkih logoraša, Margelov institut iz Zagreba pozvao je državu Hrvatsku da proglasi Nacionalni dan sjećanja na Jasenovac. "Pozivamo Republiku Hrvatsku da, kao trajno sećanje na goloruke jasenovačke mučenike koji su vršeći proboj kroz bodljikavu žicu krenuli prema slobodi, za simbol najvećeg stradanja na našim prostorima ikad proglasi Nacionalni dan sećanja na Jasenovac", saopšteno je iz tog instituta. Margelov institut zatražio je da se u hrvatskoj javnosti govori više o zločinačkom karakteru Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelića i stradanju Srba, Jevreja, Roma, Hrvata, drugih naroda i grupa od ustaškog fašističkog režima. Predstavnici ovog instituta podsećaju da su civilnom akcijom na Međunarodni dan sećanja na holokaust 27. januara pozvali rukovodstvo Grada Zagreba za promenu naziva zagrebačkog Mesnog odbora, koji nosi ime po ustaškom ideologu i ratnom zločincu Mili Budaku, u ime hrvatske dečje glumice Lei Dojč stradale u Aušvicu 1943. godine. |
Logor u Donjoj Gradini nalazio se u BiH, preko puta Jasenovca, odmah iza ušća reke Une u Savu i formiran je 1941. godine.
Gradina i nije bila logor u pravom smislu te reči, već samo masovno jasenovačko stratište, tj. "prihvatni logor" dok ustaše ne likvidiraju mnogobrojno srpsko stanovništvo dovedeno iz BiH i drugih krajeva zloglasne NDH.
Prema nekim procenama, u Gradini je ubijeno i zakopano više od 360.000 ljudi, pretežno Srba.
NDH je proglašena 10. aprila 1941. godine pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke i fašističke Italije i obuhvatala je Hrvatsku, BiH i oblast Srem sa 6,3 miliona stanovnika, od toga više od trećine Srba.
Jedan od vidova organizovanog zločina tadašnje hrvatske države bili su logori, od kojih je najveći bio Jasenovac.
NDH je bila jedina saveznica Sila Osovine, u Drugom svetskom ratu, koja je organizovala i specijalne logore za decu. U njima je bilo zatočeno oko 33.000 mališana, a samo u sistemu logora Jasenovac ubijeno je 19.432 dece, uzrasta od nekoliko meseci do 14 godina.
Za zločin genocida u NDH Anti Paveliću nikad nije suđeno, čak ni u odsustvu, a ministar policije NDH Andrija Artuković i upravnik Jasenovca Dinko Šakić, koji su se do duboke starosti uspešno skrivali sa druge strane Atlantika, osuđeni su u Hrvatskoj 1986. odnosno 1989. godine za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
