Sukob između levih političkih grupa koje smatraju da su zakoni za strance prestrogi i desnice koja traži pooštravanje uslova za dobijanje pasoša, doveo je do političke paralize koja bi mogla da blokira reformu o naturalizaciji.
Reforma zakona o naturalizaciji našla se u ćorsokaku jer oba doma Skupštine – i Parlament i Senat – moraju da se slože da bi zakon bio izmenjen. Kako bi se blokada prevazišla biće aktivirana "konferencija za pomirenje". Po proceduri Parlament i Senat neće moći da raspravljaju o predlozima te konferencije već samo da glasaju za ili protiv. Na kraju reforma bi ipak mogla da propadne na konačnom glasanju.
Bez kompromisa u SenatuU Senatu nije postignut kompromis sa predlogom Parlamenta da se prilikom zahteva za državljanstvo strancu dvostruko obračunavaju godine provedene u Švajcarskoj u uzrastu između pet i 15 godina. Senatori su odlučili drugačije glasajući da obračun ostane po starom: dvostruko se obračunava vreme provedeno u Švajcarskoj u uzrastu između 10 i 20 godine. |
Poslanici u Parlamentu prošle nedelje su izglasali predlog zakona po kome bi samo stranci sa dozvolom C i dokazanim poznavanjem jezika imali pravo na naturalizaciju.
Parlament je takođe prošle nedelje podržao da pravo na zahtev za državljanstvo imaju stranci koji u Švajcarskoj borave minimum 10 godina, umesto 12 godina kako je još uvek slučaj.
Senatori koji su u početku zahtevali da ova granica bude spuštena na osam godina minimalnog stalnog boravka – napravili su kompromis i većinom od samo dva glasa složili se da granica, ipak, iznosi 10 godina.
Senatori su bili i pod pritiskom Narodne partije (krajnja desnica u Parlamentu u Bernu) koja je zapretila da će tražiti raspisivanje referenduma ukoliko prođe predlog komisije Senata da minimalni boravak za dobijanje pasoša bude spušten na osam godina.
Ministarka za unutrašnje poslove Simoneta Somaruga branila je granicu od osam godina tvrdeći da to da li se neko integrisao u švajcarsko društvo zavisi od napora koji je uložio, a ne od toga koliko godina živi u Švajcarskoj. "Uvođenje dozvole C kao uslova za naturalizaciju predstavlja ozbiljnu prepreku za strance i zato oni koji su učinili napor da se integrišu treba da dobiju šansu da traže pasoš ranije nego do sada", rekla je ona.
Glasanje je pokazalo da ubeđivanja ministarke nisu pomogla. Senat je takođe popustio pred odlukom Parlamenta da se kantonima da pravo da sami odluče koliko je dug minimalni stalni boravak na njihovoj teritoriji koji daje pravo strancu da od kantonalnih vlasti traži naturalizaciju.
Iako je u početku senatorska komisija predlagala sužavanje prava kantona, na kraju je usvojeno da minimalni boravak u kantonu za stranca koji traži pasoš bude od dve do pet godina.
