Libija, u kojoj je Rusija već prisutna, priznata je kao jedina praktična alternativa ako Rusija odluči da povuče sve ili neke svoje snage iz Sirije. Međutim, to nosi posledice za Moskvu, Tripoli i šire.
Budućnost Rusije u Siriji je predmet rasprava, a analitičari se uglavnom slažu da bi gubitak Sirije Rusiji malo značio u materijalnom smislu. Međutim, poznato je i to da Kremlj želi da zadrži svoje strateško prisustvo na Mediteranu i Africi, razvijeno tokom poslednje decenije.
Tokom rata u Siriji Rusija je pružila vitalnu vojnu i diplomatsku podršku ključnu za održavanje vladavine Bašara al Asada. U tom procesu držala je ključni aerodrom u Hmejmimu i uveliko proširila svoju pomorsku bazu iz sovjetske ere u Tartusu, jedinoj ruskoj toplovodnoj luci.
S obzirom da je Sirija sada u rukama administracije na čelu sa Hajat Tahrir al Šamom (HTS), budućnost tih baza nije jasna, a izveštaji sugerišu da je Rusija već delimično povukla svoje snage.
Gubitak baza, vitalnih karika u lancu uticaja od Moskve do Sredozemlja i Afrike, bio bi štetan, ostavljajući Rusiji potrebu za alternativom. Libija, u kojoj je Rusija već prisutna, priznata je kao jedina praktična alternativa ako Rusija odluči da povuče sve ili neke svoje snage iz Sirije.
Međutim, šta bi iznenadni porast broja ruske vojske mogao da znači za nestabilnu Libiju, kao i implikacije pojačane ruske prisutnosti tako blizu granica NATO, ostaje da se vidi.
Zašto jednostavno ne odustanu i odu kući?
Proširenje ruskog prisustva u Africi kroz njene položaje u Siriji i Libiji bio je cilj planera Kremlja od otprilike 2017. godine, cilj za koji se “Rusija borila” i od kojeg nije bila spremna da odustane, tvrdi Oleg Ignatov, viši analitičar Međunarodne krizne grupe.
– Rusija vidi Afriku kao jednu od glavnih arena takmičenja između sadašnjih velikih sila – rekao je Ignatov.
Rusija, uglavnom posredstvom svog vojnog izvođača pod kontrolom Kremlja, Afričkog korpusa (bivša “Vagnerova” grupa), održava vojno prisustvo u velikom delu Afrike. Trenutno snage Afričkog korpusa podržavaju vlade Malija, Burkine Faso i Nigera, koje su sve prekinule veze sa Zapadom posle nedavnih pučeva.
Osim toga, Afrički korpus navodno se pokazao vitalnim, iako nemilosrdnim, u očuvanju vlade Centralnoafričke Republike, kao i u pružanju podrške svojim saveznicima u sudanskoj vojsci nakon što je Moskva ove godine promenila stranu u građanskom ratu u toj zemlji.
– Istina je da uticaj zapadnih sila na kontinentu, možda, opada, ali prisustvo drugih, poput Kine i Turske, raste – ističe Ignatov.
Kao takvo, zadržavanje barem jednog od njihovih položaja u Libiji ili Siriji bilo je, za planere Kremlja, apsolutno potrebno, dodaje on.
– Libija nudi Rusiji nešto jedinstveno, uporište i u Severnoj Africi i na Mediteranu, savršeno za projektovanje moći u meko podzemlje Evrope i preko Sahela – rekao je Anas El Gomati iz Instituta Sadek sa sedištem u Tripoliju.
Unutrašnji poremećaj
Libija je zarobljena u sopstvenoj borbi za moć, koju bi preraspodela ruske vojske iz Sirije u Severnu Afriku mogla da preokrene.
Libija nije bila stabilna od revolucije 2011. godine. Njome upravljaju dve vlade koje kritičari optužuju za nelegitimnost, ali nijedna nije voljna da ustupi zemlju dok se ne održe nacionalni izbori. Poslednji predloženi izbori propali su u decembru 2021.
Na istoku sedi Vlada nacionalne stabilnosti (GNS), koju podržava samoproglašeni vođa, odmetnuti vojni komandant Kalifa Haftar. Na zapadu sedi međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva, koju vodi premijer Abdul Hamid Dbeibeh, koji je privremeno imenovan 2021. i od tada ostaje na vlasti.
Septembarski sukob između dveju sila zbog nezavisnosti centralne banke na kraju je priveden kraju dugotrajnim pregovorima koje su nadzirali posrednici iz Ujedinjenih nacija.
Podstaknut uspehom tog posredovanja i održavanjem lokalnih izbora u novembru, UN su prošle nedelje najavile nove pregovore u cilju održavanja prvih nacionalnih izbora nakon neuspeha 2021.
Taj će predlog, rekla je Savetu bezbednosti UN-ova predstavnica za Libiju Stefani Kuri, pomoći zemlji da “prevlada trenutni politički zastoj i krene prema nacionalnim izborima i obnovi legitimitet libijskih institucija koje su istekle”.
Međutim, prema analitičarima kao što je Tarek Megerisi iz Evropskog saveta za spoljne odnose, uspostavljanje velikog ruskog vojnog čvorišta u istočnoj Libiji dala bi njenom savezniku Haftaru preteran glas u pregovorima iz kojih bi on mogao da izađe bez ikakvih gubitaka.
– Ako se Rusija potpuno povuče na istok, Haftar će moći da uradi gotovo sve što poželi – rekao je Megerisi, opisujući kako bi zapadne sile tada pokušale da umire Haftara u nadi da će ga odvući od Rusije.
Geopolitički manevri
Haftar je i dalje meta zapadnih diplomatskih napada uprkos mogućnosti da Rusiji, geopolitičkom protivniku Zapada, ponudi sigurnu luku samo nekoliko stotina nautičkih milja od obala NATO.
– Pretnja NATO-u nije prenaduvana. Potcenjena je – rekao je El Gomati.
– Ovde se ne radi samo o vojnim bazama. Radi se o tome da Rusija stvara tačke pritiska na evropskim migracionim rutama, snabdevanju energijom i trgovinskim koridorima. Položaj Libije čini je savršenom platformom za hibridno ratovanje – objašnjava on.
Poslednjih godina, uprkos uspostavljenom partnerstvu istočne vlade sa Putinom, brojni zapadni zvaničnici sastali su se sa Haftarom u pokušaju, kažu analitičari, da “rehabilituju” njegov ugled na Zapadu.
U avgustu su se komandanti iz Komande SAD u Africi, EU, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije pojedinačno “udvarali” Haftaru, opisujući njihove posete kao nameru podsticanja dijaloga, ali i traženja njegove pomoći u obuzdavanju protoka neregularnih migracija i trgovine za koju su i Haftar i njegovi ruski saveznici optuženi da ih koriste kao oružje protiv Evrope.
– Potreba Zapada da rehabilituje Haftara nema mnogo smisla – smatra Megerisi. “On je zapravo ruski opunomoćenik. Bio je barem od 2020. godine kada je Rusija ušla u građanski rat u Libiji u Haftarovo ime.
Od tada se njegova izvorna vojska uglavnom raspala, da bi je zamenila pretorijanska garda koju su predvodila njegova sopstvena deca. Silno je ometen unutrašnjim poteškoćama i oslanja se na razne zločinačke poduhvate kako bi održao svoju vladavinu”, kaže Megerisi.
“Za Kremlj, on je savršen.”
