Dovoljno je reći Bogdan Bogdanović! Košarkaški biser, momak sa kojim se identifikuju generacije novih srpskih igrača. Baš kao što je nekada košarka bivala popularnija pojavom Dragana Kićanovića ili nešto kasnije Aleksandra Đorđevića ili Predraga Danilovića.
Trofejnom sportu je Bogdanović bio neophodan, jer stručnjaci nedvosmisleno tvrde kako je legitimni naslednik vrhunskih asova "kraljice igara". Nekako smo njegovim stasavanjem dočekali i svetsko odličje, srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Španiji, što nam je poslednji put podarila upravo generacija Đorđevića i Danilovića.
Više koriste sirenu nego migavce
Sticajem okolnosti i Bogdanović je poput prethodnika talenat i znanje predstavio u dresu Partizana, posebno u minuloj sezoni, kad je gotovo sam savladao Crvenu zvezdu u finalu nacionalnog prvenstva. Ali, trebalo bi znati da je liderske sposobnosti Bogdan pokazivao i u dresu matičnog ŠKK Zvezdara, u sali OŠ "Pavle Savić" u njegovom Mirijevu. Kasnije je prešao u KK Žitko basket, ali navike nije promenio. Još tada je koševe pogađao iz svih pozicija, u odlučujućim momentima odgovornost je uvek preuzimao na sebe. Lider!
Svet je Bogdanovu čaroliju video u dresu Partizana, san je ostvario činjenicom da ga je draftovao NBA ligaš Feniksa, usledio je i prelazak kod Željka Obradovića u Fenerbahče…
– Obradović mi je rekao da od mene očekuje iste partije kao u Partizanu – kaže Bogdan Bogdanović. – Želi da budem lider! E, sad je na meni da to ispoštujem. U svakom slučaju, želeo sam da dođem u sredinu u kojoj ću da napredujem, kod trenera koji će takođe biti tu da mi pomogne. Nema boljeg od Željka za tako nešto. Smatram da sam prevazišao ABA ligu, a turski šampionat je zaista kvalitetan. Inače, nisam znao da je posao sa Fenerbahčeom završen mnogo ranije, meni je samo Partizan bio u mislima.
Ne krije supertalentovani bek da mu teško pada odvajanje od porodice, iako se sve bolje snalazi u ogromnom i prelepom Istanbulu…
– Shvatio sam u Turskoj da još nisam potpuno sazreo za samostalni život. Uvideo sam koliko mi znači prisustvo porodice i imam veliki problem da se naviknem na ovaj način života. Ne znam šta bih radio da nema Bjelice i Obradovića, koji mi mnogo pomažu u svakom pogledu. Bjelica možda deluje mirnije na terenu, ali smo sličnog karaktera i jako dobro se slažemo.
|
Ima devojku, retko izlazi
Eminemov poster prvi na zidu
Počeo da uči turski
Nadam se da ću igrati protiv Kobija |
Kako izgleda život u Istanbulu kad pored njega nisu Bjelica i Obradović?
– Nemam mnogo slobodnog vremena, pa još nisam stigao da obiđem znamenitosti grada. Do sada sam jednom bio u "Nusretu" i jednom u "Reini". Ne vozim kola, pa me ne opterećuje saobraćajna gužva o kojoj mnogi pričaju. Mada sam primetio da se u Istanbulu mnogo više koristi sirena od migavca. E, da, stigao sam da kupim soni plejstejšen i nameštaj kako bih opremio stan.
Voleo bi da snimi neki rep
Bogdanovića stručnjaci odavno porede sa Predragom Danilovićem, uz tvrdnju da je mladi as Fenerbahčea talenat sličnih vrednosti kao sadašnji predsednik Partizana. Međutim, Bogdan nerado priča o takvim poređenjima, jer želi da mu slava ne udari u glavu.
– Zaista ne volim da slušam takve stvari o sebi, iako svakom čoveku mogu samo da prijaju poređenja sa Danilovićem. Ne želim sebi da stvaram nepotreban pritisak. Mnogo toga lepog mi se dešavalo prethodnih godina i iskreno mislim da me slava nije promenila. Bar se trudim da se tako nešto ne dogodi, a bolje je pitate moje prijatelje da li je zaista tako.
Vratimo se malo unazad. Nema Srbina koji i danas ne prepričava utakmice sa šampionata u Španiji. Košarkaše smo poslali kao autsajdere na najveću svetsku smotru, a dočekali smo ih kao heroje…
– Ne znam u čemu je tajna našeg uspeha. Prosto nam se stvorila lepa šansa da uđemo među osam najboljih ekipa, i to smo iskoristili. Prosto smo dali sve od sebe, a posle svake utakmice postajali smo svesni kvaliteta i činjenice da možemo daleko. Ceo tim je imao veliku želju da osvoji medalju, a optimizmom je prednjačio Aleksandar Đorđević.
Bilo je evidentno da u reprezentaciji vlada dobra atmosfera, svaka pobeda slavila se uz pesmu. Zanimljivo, reperi su pokretačka energija novog srpskog tima.
– Ja sam puštao strane repere u svlačionici, dok ne krenem na teren da šutiram, a onda slušamo Beogradski sindikat i ostale naše repere. Naravno, tu je bila i pesma THC familije, koja je postala zaštitni znak naše ekipe. Pošto umem da repujem i kući kad me ponese muzika, voleo bih da snimim neku pesmu sa THC familijom, ukoliko oni žele. Malo smo zapevali i na dočeku uz Beogradu. Nadam se da će biti još prilika za takva lepa okupljanja, pa i za pesmu.
Možda već posle Evropskog prvenstva u Francuskoj?
– Daleko je to Evropsko. Pre toga bih probao da osvojim Evroligu sa Fenerbahčeom. Imamo sjajan tim, fenomenalnog trenera… Pokušaćemo da obradujemo navijače – poručio je Bogdan Bogdanović.
