Baron Minhauzen u liku večitog ministra iz Miki Maus partije, još jednom nas gleda pravo u oči (posle onog blefa sa besplatnim deonicama), ne trepće i kune se da će novac od Nemaca ovaj put obavezno otići u infrastrukturu. Majke mi!
Odlazeći guverner NBS-a, do juče elitni član evro-derviškog reda, oslobođen partijske discipline i straha od Velikog vođe, priznaje, konačno, da su sve pare od dosadašnjih rasprodaja porodičnog blaga otišle, umesto u razvoj privrede, nekuda, u neke budžetske rupe. Ne može se, kaže, utvrditi kuda su sve pare otišle i na kojim su računima završile. Aferim!
Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, misli da će i ove pare od "Telekoma" otići u predizbornu kampanju, dakle u još jednu kupovinu vlasti: "Budući da u Srbiji samo formalno postoji državna (partijska) revizija, političari ne polažu račune o potrošnji." Tako izjavljuje.
Zato, nema sumnje da će vladajuća birokratija, plutokratija i kleptokratija, ubaciti u dolazeće izbore i ove poslednje pare od poslednjeg komada porodičnog srebra. Šanse za uspeh nisu male; novac udara kao dum-dum metak; trikova u fišeklijama ima još od proteklih izbora, Šengen je, istina, već potrošen, ali, zato, pretimo da ćemo podneti KANDIDATURU, uprkos tome što nam niko to ne brani. Pa kad se bolji život pokaže, kao što se pokazuje, kao još jedan "laždi-paždi", a evro-elita još finansijski nabilduje, izbori su prošli, brod može i da potone.
Britanci imaju metaforičnu pričicu kako birokratije, plutokratije i kleptokratije operišu u ovakvim prilikama. Opoziciona i vladajuća partija odlučile su da trkom čamaca na Temzi dokažu narodu ko bolje upravlja zemljom i odmah se bacile na oštar trening. Na dan trke opozicija je pobedila (Englezi nisu Srbi) za celu milju. Rukovodstvo poražene partije hitno kreće u analizu uzroka poraza i osniva Komisiju koja će proučiti stvar i doneti preporuke za bolju budućnost.
Menadžment Komisije najamljuje konsultantsku firmu koja, sa svoje strane, analizira ključnu stvar – sastav veslačkog tima. I posle nekoliko meseci analiza i nekoliko inkasiranih miliona funti, konsultanti presuđuju da je tim poražen zato što je u njemu bilo "suviše kormilara, a suviše malo veslača".
Da bi se izbegao poraz u narednoj trci, poražena strana menja celu personalnu strukturu veslačkog sastava i umesto njega postavlja tri menadžera za politiku kormilarenja čamcem, tri pomoćnika menadžera za kormilarenje čamcem, jednog izvršnog menadžera za kormilarenje i direktora servisa za kormilarenje. Formirana je i posebna služba zadužena za podizanje morala i entuzijazma jedinog preostalog veslača u čamcu kako bi popravio "performans", bolje veslao i više se trudio.
Na sledećoj trci, tim je, međutim, ponovo izgubio, ovaj put za čitave dve milje. Zato su hitno preduzete nove, radikalne, tranzicione "reforme", pa je, kao prvo, smenjen veslač!
Štednje radi prodata su vesla, obustavljene investicije u novu opremu plovila, storniran plan razvijanja novog modela čamca, u šta su već bile investirane hiljade funti. Ovim merama ušteđeni novac odmah je upotrebljen da se obezbede visoke plate novom menadžmentu.
Sve je isto samo što novi čamac, kupljen na kredit od MMF-a, pun kormilara, a bez veslača i prodatih vesala, plovi niz Dunav umesto niz Temzu.
