Mada ima samo 20 godina, Nikola Matković iz Vučinića na padinama Golije, dugogodišnji đak pešak, a sada odličan student na novopazarskom Državnom univerzitetu, jedan je od “najstarijih” štićenika Humanitarnog mosta “Vesti”.
Uz ovog siromašnog odlikaša naši čitaoci su od njegove pete godine, a uz njegove bolesne roditelje Slavomira i Jevrosimu još duže, skoro dve decenije.
Ništa bez “Vesti”
Prva pomoć siromašnom Nikoli Matkoviću stigla je kada je imao samo pet godina dok su ga njegovi siromašni i bolesni roditelji jedva prehranjivali. Od tada je postao briga dobrih ljudi iz celog sveta koji su ga hranili, oblačili i školovali, uporedo pomažući i njegovom ocu i majci. Dobijao je Nikola donacije za knjige, odeću i obuću, topli obrok, autobusku kartu… Dobri ljudi kupili su mu telefon, laptop, radni sto i udoban ležaj, a njegovim roditeljima kozu, kravu, šporet i lekove.
Odužio se Nikola svojim dobrotvorima učenjem, peticama i desetkama i lepim ponašanje. Mada je po ceo dan pešačio po kiši i snegu, bio je najbolji đak osnovne škole u Osaonici podno Golije, potom najbolji učenik novopazarske gimnazije, pa odličan student na novopazarskom Državnom univerzitetu gde je trenutno na trećoj godini informacionih tehnologija. Cilj mu je da postane IT stručnjak(programer), da sam brine o sebi i roditeljima i da jednoga dana pomogne drugima u nevolji.
On naglašava da mu je sada lakše nego ranije, jer uspe da uz učenje i zaradi neki dinar, a da su mu briga bolesni i siromašni roditelji kojima još ne može da pomogne i za koje odvaja od svake donacije dobrotvora.
Do polovine prošle godine imao je stipendiju od 100 evra koju mu je slao jedan dobrotvor iz Nemačke. Sada nema nikakvu pomoć, u prošloj godini nije dobio nijednu donaciju.
Skromni i nemoćni
– Do kraja školovanja ostalo je i malo i mnogo. Nadam se da će stići još neka pomoć iz dijaspore koja će mi omogućiti da pomognem roditeljima, da ostvarim svoj dečački san i postanem programer. Unapred se zahvaljujem na svakoj pomoći i podršci – naglašava siromašni odlikaš sa Golije.
Na drugoj strani ove planine, u selu Joše, sa bolesnim ocem Milovanom teško živi Nikola Petronijević, učenik trećeg razreda srednje mašinsko-tehničke škole u Kragujevcu i takođe dugogodišnji đak pešak i štićenik našeg Humanitarnog mosta. Uz siromašnog Nikolu i bolesnog Milovana naši čitaoci su duže od pet godine. Izvukli su ih iz totalne bede, sagradili im novu kuću, kupili nameštaj, obezbedili ogrev i lekove, Nikoli školovanje. I Petronijević je sve do polovine prošle godine imao stipendiju pomenutog dobrotvora iz Nemačke. Više je nema, a tokom prošle godine nije mu stigla nijedna donacija.
– Otac je bolestan i nemoćan sebe da izdržava, a kamoli i mene. Teško mi je bez ikakvih primanja i pomoći u Kragujevcu, odričem se svega i trpim, ali idem dalje. Daće bog da se, nakon ovog teksta, ponovo pojavi neki dobrotvor i pomogne mi da završim školu. Želja mi je da postanem mašinski tehničar i dobar varilac i da jednoga dana gradim brodove i podmornice. Ne bih imao ništa i ne bih mogao da se školujem da nije bilo čitalaca “Vesti” i drugih dobrotvora. Bogu smo zahvalni što ih je poslao da nam pomognu – priča ovaj skromni mališan sa Golije i podseća da mu je za školovanje i preživljavanje u Kragujevcu mesečno dovoljno i 100 evra, da plati đački dom i ima bar za jedan obrok.
Hido ih nije zaboravio
Jedan od dobrotvora koji je najviše pomogao Nikoli i Milovanu je poznati humanitarac Hido Muratović koji je bio nosilac izgradnje i opremanja njihove kuće na Goliji. I sada povremeno navrati u Joše i Milovanu i Nikoli donese namirnice, odeću i obuću. I tokom ovog zimskog raspusta Muratović je posetio Petronijeviće i Nikoli uručio donaciju od 50 evra, a njegovom ocu Milovanu namirnice u istom iznosu.
Hvala do neba
– Dobri ljudi, najviše čitaoci “Vesti” su me školovali i pomagali mojim roditeljima. Da njih nije bilo ne bi bilo ni mog školovanja. Hvala im do neba, nikada im se ne mogu odužiti – ističe skromni Nikola Matković.
