Još jedna zemlja “okreće leđa” Rusiji

commons.wikimedia/Marcin Konsek

Jermenija se oseća izdanom od strane svog zaštitnika Rusije i okreće se novom partnerima – EU i SAD. Iako će trebati vremena da se oslobodi zavisnosti od Rusije, Jermenija traži bar jedno: poštovanje.

Za oproštaj, zgradom aerodroma u Jerevanu prvo je odjekivala himna Rusije, a potom Jermenije. Nakon svečane primopredaje jermenskim kolegama, desetine ruskih graničara napustili su aerodrom, noseći na čelu kolone belu-plavo-crvenu rusku zastavu, piše Dojče vele.

Ova ceremonija je okončala skoro 32 godine prisustva ruskih graničara na jedinom međunarodnom aerodromu u Jermeniji. Prema ugovoru dve zemlje, Rusija je radi zaštite te susedne zemlje u Jermeniji stacionirala oko 4.500 graničara i skoro isto toliko vojnika.

Povlačenje sa aerodroma jermenska vlada vidi kao prvi korak u realizovanju sporazuma koji je premijer Nikol Pašinjan maja ove godine postigao na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Rusija se takođe pridržavala drugog dogovora: njihovi graničari su se povukli i sa granice Jermenije sa Azerbejdžanom, gde su 2020. postavili niz kontrolnih punktova.

Ostavljeni na cedilu u Nagorno-Karabahu

U ovoj graničnoj oblasti, u međuvremenu je rasformirana i helikopterska baza koja je služila Rusiji za snabdevanje njenih „mirovnih snaga“. Njihova uloga je bila da zaštite više od 100.000 Jermena u Nagorno-Karabahu, konfliktnoj oblasti koja se odvojila od Azerbejdžana. Međutim, u septembru 2023. Jermeni su pobegli od „antiterorističke akcije“ azerbejdžanske vojske, koja je dovela do zauzimanja ove oblasti.

Izveštaji izbeglih sugerišu da su ruski vojnici podržali razoružavanje i evakuaciju Jermena – i time se delimično odrekli svoje zaštitničke uloge. Zbog toga mnogi Jermeni za gubitak Nagorno-Karabaha ne krive isključivo neuspeh sopstvene vojske. Oni se osećaju izdanim od strane Rusije, koja u Azerbejdžanu vidi važnijeg ekonomskog i strateškog partnera od Jermenije.

Ovde se ne radi samo o Nagorno-Karabahu – koji se nalazi unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana. Radi se i o samoj teritoriji Jermenije: azerbejdžanske trupe su 2021. i 2022. više puta ulazile na jermensku teritoriju. Oni i dalje drže strateški važne tačke na jermenskoj strani zajedničke granice.

Ovo narušavanje teritorijalnog integriteta Jermenije obavezalo je zaštitnika Rusiju i od nje predvođeni odbrambeni savez „Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti“ (ODKB) da aktivno podrže Jermeniju. Međutim, to se nije dogodilo. Jermenija se žalila da ODKB nije čak ni usvojio rezoluciju protiv Azerbejdžana.

Posmatrači EU nadgledaju granicu, vojne vežbe sa SAD

Tek kada se jermenska vlada u jesen 2022. obratila Evropskoj uniji, ODKB je ponudio svoju misiju. Ipak, Jermenija se odlučila za posmatračku misiju EU.

Otkako su nenaoružani EU posmatrači počeli da patroliraju granicama sa Azerbejdžanom, nije bilo vojnih sukoba uporedivih sa onima iz 2021. i 2022.

Od EU, Jermenija dobija 10 miliona evra za svoje oružane snage – pored paketa u iznosu od 270 miliona evra. Trenutno se pregovara o viznoj liberalizaciji za Šengen zonu i daljim koracima približavanja. Jermenska vlada je nakratko razmatrala i referendum o pridruživanju Uniji.

U međuvremenu, Jermenija je zamrznula članstvo u ODKB – više ne plaća članarinu, niti učestvuje na sastancima i vojnim vežbama. Premijer Pašinjan je najavio izlazak iz ODKB – ali nije naveo datum – kao što se i inače, pri pažljivijem razmatranju, vidi mnogo retorike i malo doslednih koraka.

Jermenija traži nove partnere. Kupuje vojnu opremu od Francuske, Indije i Češke. Sa SAD su u julu već drugi put održane vežbe: Američka vojska je kao ciljeve navela, između ostalog, obuku za zajedničke mirovne misije i upoznavanje sa opremom obe strane.

Ekonomska povezanost sa Rusijom

Rusija, koja je politički i vojno angažovana u Ukrajini, reaguje na sve ovo sa žaljenjem, upozorenjima i pretnjama. Ipak, do sada nije iskoristila nijedno od sredstava od kojih Jermenija strahuje.

Jedna od značajnih poluga je cena koju Rusija traži za ekskluzivnu isporuku gasa. Osim toga, Rusija je najvažnije tržište za jermenske proizvode i – uprkos talasu iseljavanja izazvanog ratom u Ukrajini – i dalje je značajno tržište rada za Jermene. Mnoge porodice u domovini i dalje zavise od doznaka iz Rusije.

Bliska ekonomska povezanost ogleda se i u članstvu Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji kojoj pored Rusije i Jermenije, pripadaju još Belorusija, Kazahstan i Kirgistan. Izlazak iz te carinske unije, bio bi dugotrajan i ekonomski nepovoljan za Jermeniju, i zato se o tome i ne diskutuje.

Prati se situacija u svetu – ko gubi a ko dobija

Jermenija i druge države regiona pokušavaju da se obezbede na sve strane i pažljivo prate: Da li Rusija dobija rat protiv Ukrajine? Koja obećanja ispunjavaju zemlje EU? Kako se raspravlja o proširenju EU? Ko će pobediti na izborima u SAD? Kako se razvija situacija na Bliskom Istoku i u Aziji?

Sargis Kandanjan, predsednik Odbora za spoljne poslove u parlamentu, nedavno je u razgovoru sa nemačkim novinarima, rekao: u krajnjem slučaju, Jermenija ne može da se osloni ni na koga i mora razvijati sopstvenu ekonomsku i vojnu snagu – sa nizom partnera.

Jermenija traži poštovanje

Jasno je da će potrajati dok se Jermenija oslobodi zavisnosti od Rusije i da tu i tamo može da iskoristi slabosti Moskve. U tom smislu, mere kao što su vežbe sa američkom vojskom, u prvom redu imaju za cilj da iznude više poštovanja od Rusije – kaže stručnjak za bezbednost Ričard Giragosjan, direktor Centra za regionalne studije u Jerevanu.

Tako su ruski graničari tokom svojih poslednjih sati na aerodromu u Jerevanu morali da gledaju kako se za let spremaju američki vojnici, nakon što su prethodnih dana vežbali sa jermenskim oružanim snagama.