Prelepa palata Tremoaj, iz “bel epok” perioda, sva u mramoru, zlatu, ogledalima i kristalima, izgrađena u podnožju Ajfelovog tornja, kao rezidencija ambasadora Srbije Nataše Marić bila je domaćin lepoti Srbije i prijateljima koji cene te lepote i njene ljude. Svima njima, u ime svoje organizacije, poziv je uputila Vesna de Vinča upriličivši dva dana manifestacije Dani mode iz Zemlje jorgovana.
Bilo je susreta, modnih defilea, druženja, pesme, aplauza i divljenja. I ovaj put je Vesna pobrala brojne komplimente, koje je prebacila na učesnike: kreatore, sponzore i mlade Srpkinje, modele-manekenke.
Kulminacija manifestacije bila je u predvečerje vrelog pariskog dana. Naradili su se fotoreporteri-profesionalci, Vesnina cela ekipa, mikseri muzike Petar i Marko Gojković, posluga tokom koktela. A sve u bojama jorgovana, pa su i ešarpe, lepeze, tašnice, suknje, šnale u kosi, potpetice, pa i baloni, obavezno bili u lila tonovima.
Vesna je zahvalila svima, a ambasadorka Marić Vesni na ideji da oživi istoriju kroz vekovno prijateljstvo srpskog i francuskog naroda.
– Treći put smo u čarobno lepoj srpskoj rezidenciji, ta naša dvodnevna manifestacija postala je pravi spektakl, prate je članovi kraljevskih porodica, diplomatski kor, uglednici, poznate ličnosti, mediji, srpska dijaspora i sve uz obeležje – ljubičastu boju. Ono što uporno ističem je: sadimo jorgovane kako bi to ušlo u naše glave – ističe za “Vesti” Vesna de Vinča.
Oživela romantičnu istoriju
Poodavna je to želja i odluka ove Beograđanke koja je u dogovoru sa, pre dve godine preminulim, knezom Aleksandrom (Pavla) Karađorđevićem, osmislila projekat buđenja, oživljavanja i produžetka romantične istorije Srbije. Kralj Uroš i francuska princeza Jelena zavoleli su se u 13. veku na način kao iz najlepšeg romana ili filmske priče. Prohujali su vekovi a Srbi zaboravni odgurnuli ono što je samo njihovo i za ponos, da bi Vesna pokrenula akciju Srbija – zemlja jorgovana.
Vidljivo nadojena ovom toplom romantikom, Vesna nastavlja:
– Jelena je od Anžuja, još nije utvrđeno od kojih. Dočekujući je kao svoju suprugu kralj Uroš joj, kao izraz ljubavi, poklanja Ibarsku dolinu, celu je zasadio jorgovanima. Ne postoji lepši doček, ceo horizont pun cveća i mirisa. Duboko me dirnulo to poštovanje između muškarca i žene. Sigurna sam da su njih dvoje, jedno drugom govorili vi. To je vrsta posebnog dostojanstva među njima, i svih drugih. Kroz spise sam pronašla govor pred Jeleninim grobom njenog sina Milutina. Impresivno je koliko je imao poštovanja prema majci, a i saznala sam koliko je ona bila “živa voda”, pa i mitropolit Danilo je u žitiju obradio Jelenu kao jedinu ženu među kraljevima. Umrla je u devedesetoj godini, poznata i kao ktitorka, a sve je kod nje bilo vezano za ženski dar i umetnost. Nezamislivo, u ono vreme imala je i školu za dame.
Vesna se seća:
– Moje je opredeljenje bilo da svaku manifestaciju Izbor za mis posvetim nekome, pa sam jedne godine, kao temu, “izvukla” Jelenu, njenu ljubav i poštovanje žene, što me, inače, oduševljava. Manifestacija je prošla veoma lepo, a ja se dodatno zainteresujem i odlučim da odem u tu dolinu i vidim to čudo lepote. Odem ja širom otvorenih očiju. Bio je maj, a tamo – nijednog jorgovana!
Sadnice od Pariza do Australije
Kako je Vesna prijatelj sa porodicom Karađorđević, a knez Aleksandar se hvalio da je i sam bio dobar baštovan, dogovore se da krenu u svečano, pomalo i kraljevsko (uz visoke goste) sađenje jorgovana.
– Kad jorgovan počne da raste, traje vekovima. Jorgovan spada u familiju maslina, preživeo je i ledeni vek. “Oteli” smo ga, a potiče sa Balkana i iz Male Azije, ima ga i u Kini. Razotkrijem i Svetsko udruženje gradova jorgovana, nisam za to znala. Prednjače Moskva, Nansi, nekoliko gradova u Americi i Kini.
Odmah na startu tandem Vesna i knez Aleksandar svoju ideju dižu na viši nivo.
– Zaželeli smo da, ne samo gradovi, već i naša cela Srbija bude prepoznatljiva po jorgovanu. I krenuli smo. U više od deset gradova Srbije sadili smo jorgovane, jednu manifestaciju je činilo 1.300 sadnica. Njih je zasadilo 1.300 ljudi, svako za sebe ali i za jednog od 1.300 kaplara. Tačno je da mnogi jorgovani nisu uspeli, ali je bitno da su uspeli u našim glavama. Ono što strasno želim je da Srbi u dijaspori, organizovano, u dogovoru sa gradolačelnicima, sade jorgovane kao poklon Srbije mestima u kojima žive. Jorgovan, kao i naše ikone, mora da bude metafora najlepše Srbije.
Sa sadnicama, a i uz blagoslov patrijarha Irineja, Vesna je stigla u Francusku, Mađarsku i Australiju, njeni jorgovani niču oko crkava i manastira. U Francuskoj ih je zasadila u Amboazu uz grob Leonarda da Vinčija, u parku dvorca Madam Pompidu, u Bondiju oko srpske Crkve Sv. Petka, na ostrvu impresionista u Šatu, u Parizu u vrtu rezidencije srpskog ambasadora. Do sada je, u ime Jelene, kroz svečane ceremonije, u zemlju položeno 9.000 sadnica.
Sve je udružila sa prezentacijom srpske visoke mode i odvija se pod imenom Dani mode Zemlje jorgovana.
Manekenke kao leptiri
Stranaca i zvanica je bilo mnogo, ali su, ipak, atmosferu srpskim bojili naši dijasporci. Kroz razgovor su isticali da im se dopalo ovakvo izdanje Srbije, pa su i opisivali.
– Divno veče, divna moda i divna Vesna! – reči su Đure Ćekovića, lidera Saveza Srba Fracuske.
Bivši predsednik istog Saveza Romeo Milošević je dodao:
– Fantastično! Mnogo stranaca, mnogo uticajnih ljudi.
Svetlana Manojlović, predstavnik srpske kulture u Republici Monmartr bila je poetično raspoložena:
– Ležerno, romanitično, luckasto, činilo mi se da su sve to leptiri. Lagani materijali, pomišljala sam da manekenke lete i da ja s njima izlećem. Puno hvala našim kreatorima, dokazali su da su pravi ambasadori Srbije i to na visokom nivou.
Modnoj dizajnerki Nišlijki Milvi Ignjatović, boraveći mesec dana u Parizu, posrećilo se da prisustvuje prezentaciji srpske mode kroz ideju jorgovana.
– Inovativno, divno! Ovo je kruna mog boravka u Gradu svetlosti.
A dijasporska aktivistkinja Dagana Pajović imala je malo jaču lupu.
– Očekivala sam više Srbije. Ništa na srpskom jeziku, ništa na francuskom kao jeziku zemlje prijema, samo engleski i internacionalizam.
Mesec dana priprema
Od prvog dana, dakle, 12 godina, uz Vesnu je, u Srbiji i van Srbije, u ulozi kreativnog direktora kompanije Mis Srbije, beogradski slikar Nebojša Pilipović Pilo.
– Za ovaj pariski nastup pripreme su u Beogradu trajale mesec dana, u Parizu sedam dodatnih dana. Na projektu je angažovano 30 ljudi. Iz Srbije smo doveli i 14 modela-lepotica, kandidatkinja za Mis Srbije i Crne Gore – kaže Pilipović.
Velika čast
– Ovo doživljavam kao veliku čast. Divno je, predstavljam Srbiju. Naravno da znam priču o putu ondašnjih ibarskih jorgovana do današnjeg Pariza, ta ljubav kraljevskog para Uroša i Jelene je retka, ali hoću da verujem da i danas postoji – rekla je Marija Nikolić, model iz Zrenjanina.
Teodora Milić je Požarevljanka, ovako vidi celu priču ili bajku:
– Lepo je biti Jelena, a to za mene znači uz unutarnju lepotu imati svoj stav i nešto jedinstveno po čemu si prepoznatljiv.
Parfem i vina
Ove godine gradu Parizu su Srbiju obojenu jorgovanom predstavljali modni kreatori Marija Šarić, Mladen Milivojević Baron, Erik Tibuš koji je najveći francuski kreator u Kini i Koko iz Tunisa.
– Svi oni rade na temu ljubičanstva, u potpunosti su shvatili srž cele manifestacije u pravcu promocije Nemanjića i kulturnih vrednosti i nematerijalnog blaga. Uz njih su francuska fabrika parfema Doran koja egzistira od 1780. godine (radili su parfeme i za Mariju Antoanetu), a u pomen na romantičnu ljubav kralja Uroša i kraljice Jelene upravo su kreirali parfem “Zemlja jorgovana”.
Manifestacija se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a pomogle su je i naše vinarije “Reljić” i “Zvonko Bogdan” i vinarije Negotinske Krajine.
