B. Drobnjaković – "Jasenica, antropogeografska ispitivanja", Joldiće je neposredno nakon Prvog svetskog rata zabeležio, osim u Vinči i Stragarima, još i u selu Ovsište. Za familiju našeg čitaoca, sa slavom Lučindan, kaže da su u ovo selo došli iz Vrbice kod Aranđelovca, ne spominjući njihovo dalje poreklo, dok za Joldiće u Stragarima navodi da slave Mitrovdan i da im se predak doselio iz Sjenice u Karađorđevo vreme.
U Ovsištu, Joldići su, kao i Jovanovići, grana Jankovića, takođe doseljenih iz Sjenice, u vreme Prvog srpskog ustanka, ali sa slavom Đurđevdan! U Vrbici ih, u vreme Drobnjakovićevih istraživanja, nije bilo i to bi moglo da znači da su se svi iselili ili da su preostali, u međuvremenu, uzeli novo prezime.
U svakom slučaju, i na osnovu ovih podataka, moramo priznati da je "slučaj" Joldića, čak u njihovom skoro dvovekovnom zavičaju, komplikovan i zahteva terensko proučavanje.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
To što Joldića nema u Sjenici nije muka, jer su preko nje samo prelazili, zadržavala se tek jedna generacija ili dve, ali ih nema ni u Hercegovini, ni sadašnjoj ni Staroj, to jest u Nikšićkoj Župi – odakle bi trebalo da potiču dalji preci g. Milinka, a ni u Crnoj Gori.
Ali ih ima u Bosni, ne samo muslimana, za koje je čitalac čuo i koje je M. Filipović zabeležio u Visokom, već i pravoslavnih Srba – 1882, samo u parohiji Kozarac, kod Prijedora, sa slavom Sv. arhiđakon Stefan.
U to vreme, oko Banjaluke su postojale, sigurno ih ima i sada, familije Joldžić, sve od reda sa slavom Sv. Jovan Krstitelj, a jedna, u parohiji Sočanica kod Dervente, slavila je Sv. Stefana, kao Joldići iz okoline Prijedora.
Kao što g. Milinko navodi, prezime je turskog porekla, od reči joldaš – kolega, ali A. Škaljaić, u delu "Turcizmi", navodi drugo značenje – drug, u smislu saputnik, pošto jol znači put, staza. Beogradski Dorćol znači raskrsnica četiri puta.
Prezime Joldić je zaista moglo da nastane u okolini Nikšića, gde je bilo mnogo muslimana, a Lučindan česta slava. Otuda se neke porodice krenule u Rovca, druge u Bosnu, gde su mnoge primile islam, većinom i preinačile prezime – ili im ga je neko promenio – u Joldžić, jer Turci imaju i reč joldžija/jolđija – putnik. A treće su preko Sjenice stigle u Šumadiju.
