Poslednjih godina jedan od najboljih košarkaša Srbije i sveta Nikola Jokić retko daje intervjue, barem one u kojima govori o temama koje se tiču njega lično. Ipak, sada je dao ekskluzivni novogdišnji intervju za TV Arena Sport.
Aktuelni MVP lige ovoga puta je davao odgovore na brojna pitanja, a ovo su neka od najzanimljivijih.
Prvi “ol-star” i Olimpijske igre i utisci sa tih događaja.
– Prvo učeše na ol-staru bilo je, mislim, svet protiv Amerikanaca. To je bilo prvo, valjda, ne mogu se setim gde je tačno bilo. Ne mogu da se setim ni gde je prošli “ol-star” bio. Bezveze je bilo bez publike. Definitivno tamo najviše bolim brzo šutiranje trojki, to je najzanimljivije. Ja nema šanse da bih to mogao, ne bih uspeo za minut da šutnem toliko puta. Kako 30 lopti da šutnem, mora i da se trči. To bi Bogdanović mogao, to je takmičenje baš za njega. Za mene, najbolje kod “ol-stara” je sam osećaj da si pozvan i uživanje na terenu. Sećam se sad, ja na terenu, a pored mene u ekipi Janis, Kari, Lebron i Luka. Nije loše (haha). Tako da, toga se sećam, atmosfere u svlačionici, zezanja, još kad se poznaju ljudi, to je najbolji osećaj “ol-stara”.
Olimpijske igre?
– Uz individualne nagrade, sigurno najveće dostignuće je srebro na Oilimpijskim igrama gde smo kroz takmičenje bili sve bolji. Pobedili smo u polufinalu Australiju 30 razlike. Bilo je najinteresantnije sa Hrvatima, zbog tog kao nekog rivalstva. Pritom ja sam sa tim momcima jako dobar, družim se sa Šarićem, sa Bojanom Bogdanovićem… Oni hoće da pobede, mi hoćemo, sve je to ok i sam taj doživljaj je super. Ali na OI su mi više od svega najjači utisak ostavili vaterpolisti. Ma ne samo na OI, nego uvek zbog zajedništva, junašta, kvaliteta, drugarstva, baš baš vrhunski nivo svega. Volim to da vidim. Ne postoji reči koje bih opisao to zajedništvo. Sećam se kad sam ušao kod njih u sobu, njih bilo deset na jednom mestu, non stop se druže. Tad sam shvatio zbog čega štao sve osvajaju, zašto je najolji i najtrofejniji sport.
Konji?
– To uvek kažem, neka svoja najveća dostignuća i najveća razočarenja doživeo sam u konjičkom sportu. Kad mi izgubi konj, znaju ljudi koji me poznaju, ne priča mi se, plačem bukvalno, ali tugujemo svi kao tim. I kad pobedimo slavimo kao da smo svetski prvaci. To je neka moja pasija, ljubav koja me ispunjava. Možda odskače od ove priče NBA i MVP, ali ti ljudi tamo me i ne gledaju tako, kao košarkaša, ja sam samo neki visoki momak koji voli konje.
Povlačenje iz medija?
– Ima više razloga zašto je to tako. Prvi je jer nemam socijalne mreže, ne želim uopšte da gledam tuđi život, niti da neko gleda moj život. Ako već nešto pričam za javnost, voleo bih pametno da kažem, a mislim da je toliko stvari kazano već tako da, šta bih ja rekao nešto novo. Ne bih da se ponavljam na neki način. Mislim i da ceo medijski svet uvek traži neku priču, traži ekskluzivu… Na primer, ja sad da kažem nešto glupavo i da kažem nešto pametno, oni (mediji) će tu glupavu reč izvući iz konteksta. Tako da, kako da kažem, izgubio sam neki odnos i ne treba mi to.
Kompletan intervju Jokića možete pogledati u nastavku.
