Košarkaš Denver Nagetsa Nikola Jokić govorio je o stvarima koje se ne tiču nužno sporta, ali veoma bitnim za uvid u psihološki profil profesionalca.
On je u intervjuu za Maju Maćešić objasnio kako je to kada si najbolji kako na terenu, tako i u privatnom životu, hobiju…
– Uvek mislim da je protivnik bolji od mene, imam samopouzdanja, ali nemam tu drskost da kažem za sebe da sam najbolji. Mislim da me to nekako goni, želja da se nadmećem sa nekim i da ne mogu da prihvatim da sam bolji nego moram to i da dokažem – počinje svoju priču Jokić
Ističe da ga slava nije promenila.
– Ne znam da li sam ostao normalan, ali mislim da nisam ostao isti. Moraš da se promeniš da bi zaštitio sebe od svih faktora koji utiču na tebe, na tvoj i na život tvoje porodice. Sigurno neki ljudi misle za mene da sam arogantan ali ja se suštinski nisam promenio jer i dalje volim iste stvari koje sam voleo oduvek.
Dodaje da se to ne odnosi na sve ljude, te da se neki jesu promenli na gore.
– Nekada to utiče jako loše na čoveka, čovek se promeni, imao sam prilike da vidim primere iz svog okruženja, gde ne samo da su se apetiti povećali, nego ih je taj uspon povukao na dno. Zahvalan sam, jer je za mene porodica oduvek bila podsetnik svih moralnih vrednosti.
Šta bi, kada bi mogao, rekao 10-godišnjem Nikoli?
– Sigurno bih mu rekao da se igra još više i da uživa, zato što sam tada mislio da je kontrolni ili neki pismeni, najveći problem, a ja bih mu rekao: proći će. Isto bi rekao i Nikola od 35 godina, meni sada – nastavlja Jokić.
Kaže da je tokom detinjstva plakao stalno, ali ne samo zbog pobede ili poraza.
– Kad sam bio mlađi stalno sam plakao. Tad sam plakao i što sam mali i što sam gojazniji, tad sam imao više poraza ali možda me je baš to dovelo tu, gde sam sada. Ja mislim da sam pobednik i da sam borac na terenu, bilo je i promašaja za pobedu, dosta puta sam bio i krivac, ali ne bih bio ovde gde jesam da toga nije bilo.
Ima poruku i za mlađe generacije.
– Uopšte ne trebaju da misle da treba da budu najbolji. Nekako, to nikad ne znaš. Jako je malo najboljih ljudi na svetu, u bilo kom zanimanju, i mislim da ne trebamo da opterećujemo decu sa time. Ja nisam želeo, a ni sad ne želim da budem najbolji. Mislim da se uspeh ne broji novcem i nagradama nego kvalitetnim ljudima oko sebe, ne opterećujmo decu medaljama. Ako uživaju u tome što rade, mislim da je to već jedan veliki uspeh.
Za kraj je rekao gde vidi sebe u budućnosti.
– Voleo bih da se vidim na nekom salašu ili vikendici punoj dece i životinja. To bi bila neka moja želja – zaključio je Jokić.
