Joanis Armakolas: Grčka treba da prizna Kosovo

EPA/Alexandros Vlachos

Viši saradnik, istraživač i direktor programa za jugoistočnu Evropu u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku Joanis Armakolas smatra da “grčku diplomatiju proganjaju sindromi koji slabe njenu međunarodnu ulogu”.

On u tekstu koji je objavio grčki list “Ta Nea” navodi da bi Grčka trebalo da prizna Kosovo.

Prema njegovim rečima, “inercija”, koja u fizici pokazuje snažan otpor promenama je pojam koji dobro opisuje grčku diplomatiju, a jedan takav primer je, kako je naveo, grčka politika po pitanju Kosova.

“Nepriznavanje novonastale države posledica je naše pogrešne i promašene politike tokom jugoslovenskih ratova. Naša politika po pitanju Kosova drži nas zaglavljenim u diplomatskim dilemama prošlosti, a istovremeno slabi našu regionalnu ulogu. Takođe doprinosi, makar indirektno, održavanju regiona u geopolitičkoj neizvesnosti, zbog neučvršćivanjima u zapadnim institucijama”, napisao je on.

“Srbija sistematski bliska sa Erdoganom”

Prema njegovim rečima, argumenti onih koji odbijaju da priznaju Kosovo su fobični i pokazuju nerazumevanje savremene balkanske realnosti.

On je pomenuo i reakciju Srbije, ukoliko bi Grčka priznala nezavisnost Kosova, istakavši da se Beograd u prošlosti umnogome oslanjao na Atinu, čak i kada je Srbija birala “nepromišljenu politiku koja je bila protiv nacionalnog interesa Grčke”.

On je naveo da Srbija sistematski neguje blisku saradnju sa Erdoganovim režimom, koji, prema njegovim rečima, do sada bezuspešno pokušava da postane međunarodni “pokrovitelj nezavisnosti Kosova”.

“Šta je sa sporovima Grčke sa Albanijom? Zašto podržavati nezavisnost Kosova kada su odnosi Grčke sa Albanijom tako nestabilni i teški? Za one koji sistematski prate dešavanja na Balkanu, dobro je poznata činjenica da albanski transnacionalni faktor ima mnogo centara koji ne usaglašavaju njihovu politiku. Grčka može i treba da ima odlične odnose sa Albancima i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, a na njih ne bi trebalo da utiču promenljivi odnosi između Atine i Tirane. Pozitivna uloga koju su odigrali Albanci iz Severne Makedonije u rešavanju ‘pitanja imena’ primer je blagotvornog uticaja koji izgradnja takvih odnosa može imati kao rezultat”, rekao je on.

Nemoguće formiranje “Velike Albanije”

Armakolas je rekao da je formiranje “Velike Albanije” gotovo nemoguć scenario, jer ga, prema njegovim rečima, ne podržavaju albanske elite.

On je rekao da bi najsigurniji put za mogući scenario ujedinjenja Albanije bio kroz “urušavanje Kosova”, kao i kroz neintegraciju Zapadnog Balkana u zapadne institucije i, uopšte, regionalnu destabilizaciju.

Kako je istakao u svom tekstu, podržavajući Kosovo, Grčka podržava njegovu političku nezavisnost i autonomni kurs.

“Nezavisnost Kosova je nepovratna politička realnost. Sigurna Grčka može da formuliše politiku priznavanja ove realnosti, kako bi suoblikovala budući razvoj događaja na Balkanu, u skladu sa sopstvenim interesima. Grčka će kroz konsolidaciju međunarodnog statusa Kosova odlučno doprineti integraciji Zapadnog Balkana u zapadne institucije, u okviru kojih u potpunosti učestvuje u procesu donošenja odluka zajedno sa svojim evropskim partnerima”, naveo je u autorskom tekstu Joanis Armakolas.

Prema njegovim rečima, Grčka može da nastavi svoju politiku inercije, omogućavajući tako Turskoj i drugim silama da preuzmu vođstvo u regionu i iskoriste uslove geopolitičke nestabilnosti koje bi stvorila nesposobnost Zapada da kontroliše dešavanja na Balkanu.