– Ispričao mi je da su mu noge vezali za šipku koju su zatim stavili na plafon i pustili ga da visi s nje naglavačke – priča Bontink, koji je oslobođen krajem 2013. godine, a trenutno sa još 45 belgijskih mladića u svom rodnom Antverpenu čeka suđenje zbog članstva u terorističkoj organizaciji.
Mržnja u krviU međuvremenu su zatočenike razdvojili na dve grupe. U jednoj su bili Amerikanci i Britanci i njih su najžešće zlostavljali pravdajući to mržnjom prema njihovim državama i odbijanjem njihovih vlasti da pregovaraju o otkupnini. "Njima je u krvi da mrze Ameriku, ali istovremeno su znali da je za SAD i Britaniju verovatnoća plaćanja najmanja", rekao je za NYT jedan od ljudi dobro upućenih u zbivanja u ISIS-ovom zatvoru. |
Isprva se činilo da zlostavljanje nema neku posebnu svrhu, a nije bilo jasno ni što džihadisti nameravaju da učine sa sve većim brojem svojih talaca.
Foli je na islam prešao nedugo nakon otmice i uzeo je ime Abu Hamza, ispričao je Bontink, a njegove reči su potvrdila trojica nedavno oslobođenih talaca i Folijev poslodavac. Jedan od retkih koji nije prešao na islam je pogubljeni Stiven Sotlof, koji je u tajnosti praktikovao svoju jevrejsku veru sve do kraja.
Krajem 2013. godine strane zatočenike s raznih lokacija počeli su da prebacuju na jednu. Foli i Kentli su ostali u bolničkom podrumu, ali od novembra 2013. počeli su da dobijaju društvo. Već u januaru 2014. godine svojih 20 kvadrata ćelije delili su sa još najmanje 17 muških zatočenika, a u susednoj ćeliji bile su smeštene otete žene.
Bez hrane i suncaKako su pregovori s tvrđim vladama počeli da se rastežu, tako su i uslovi za sve zatočenike postajali još teži. U jednom periodu su dnevno dobijali količinu hrane koja staje u običnu šoljicu za čaj. Nedelje bi provodili u gotovo potpunom mraku, samo bi mali snop sunčeve svetlosti uspeo da proviri ispod zaključanih vrata ćelije. Nakon zalaska sunca, taoci ne bi videli ništa, prosipali bi to malo hrane što su imali po sebi. Stražari su im nakon nekog vremena dali svetiljku na baterije. |
Relativna sloboda koju su dotad Foli i Kentli imali naglo je ukinuta. Nije više bilo slobodnog kretanja po ćeliji, sada su svi bili vezani jedni za druge. Stražari više nisu bili Francuzi, zamenile su ih osobe koje govore engleski, a Foli ih je prepoznao. Bili su to isti glasovi sadista koji su mu govorili da je bio "zloćko". Bili su to Bitlsi.
Odmah su počeli da uvode striktna pravila ponašanja, a počeli su da razvijaju strategiju zarađivanja novca na njihovom oslobađanju. Od svih su tražili imejl adresu nekog rođaka, a Foli im je dao adresu svog mlađeg brata. Nije prošlo dugo, a ISIS je s porodicom Foli razmenio čitav niz imejlova.
Nedelje su prolazile i Foli je uočio da taoci iz evropskih država svaki čas bivaju izvedeni iz ćelije kako bi odgovarali na razna pitanja. Njega nisu zvali. A nisu ni Britance. Ubrzo su shvatili da su otmičari birali one zatočenike za koje su procenili da bi države mogle da plate njihovo oslobađanje.
Ustupio pokrivačFoli je bio podvrgnut najbrutalnijoj torturi – kombinaciji premlaćivanja, waterboardinga i simulacija likvidacije. Drugi zatvorenici bi odahnuli kada bi svog kolegu videli da se vraća krvav. "Kad ne bi bilo krvi, znali smo da je prošao kroz nešto mnogo gore", rekao je jedan od bivših zatočenika. Za Folija kažu da je s drugima delio malo hrane što bi dobio. Tokom hladne sirijske zime svoj pokrivač je ponudio drugom zatočeniku. Sve je pokušavao da zabavlja, organizovao bi razne društvene igre, a taoci su od komada papira uspeli da naprave šahovsku ploču i figurice. Prepričavali su svoje omiljene filmove, čak su organizovali predavanja o temama za koje su neki od njih bili eksperti. |
– Znali su koje bi države najlakše mogle pristati na plaćanje, pa su napravili listu po lakoći pregovora. Počeli su sa Špancima – rekao je jedan od oslobođenih talaca.
Kako je vreme odmicalo, tako su i džihadisti bili sve nestrpljiviji, pa su se snimci uskoro pretvorile u otvorene pretnje smrću s konkretnim datumima kad će doći do egzekucije u slučaju da ne stigne novac. U jednom trenutku tamničari su doneli nekoliko narandžastih odela. Naterali su francuske taoce da ih obuku, pa su ih snimili u njima. Počeli su i s njaterboardingom.
Došao je april i više od polovine zapadnjaka pušteno je na slobodu. No, u slučaju Amerikanaca i Britanaca nikakvog napretka u pregovorima nije bilo. Pregovori s vlastima nisu ni postojali. "Njujork tajms"piše da je prvi pogubljeni zatočenik bio ruski državljanin Sergej Gorbunov, za koga su militanti procenili da nema šanse da dobiju bilo kakav novac za njega. Poslednji put viđen je na snimku iz oktobra 2013. godine kada je bio prisiljen da kaže da će ga ubiti ne plati li Moskva za njegovu slobodu. Maskirani razbojnici po njega u ćeliju došli su tokom proleća. Prestravljenog, izvukli su ga i izrešetali, a zatim snimili njegov leš. Snimak su zatim pustili svim ostalim taocima obećavajući im istu sudbinu ako ne stigne novac za otkupninu.
U avgustu su mu maskirani džihadisti doneli plastične natikače, naterali su ga da se preodene u narandžasto odelo i odveli su ga na brdo. Pred kamerom su ga zatim smaknuli. Dve nedelje kasnije istu stvar su uradili Stivenu Sotlofu, a u septembru je pogubljen i David Haines. Potom je likvidiran Alan Hening, a među živima su u zatočeništvu preostali Britanac Kentli, Amerikanac Kasig i neimenovana državljanka SAD.
Širom Evrope, taoci koji su zahvaljujući svojim vladama oslobođeni nakon uplaćene otkupnine zaprepašćeno su gledali snimke poslednjih trenutaka likvidiranih supatnika. Posebno su im za oči zapele plastične natikače. Iste takve su svi oni dijelili u ćeliji. U istom paru natikača išli su u WC. Isti par obuće nosili su i mrtvi i preživeli, zaključuje "Njujork tajms".
Jezive tajne islamske države (1) : Foli uzeo muslimansko ime |
