Svoju “Malu Tajnu”, kako su je zvali, majka Barbara Atkinson i očuh Keni Atkinson puštali su samo da bi je mučili i seksualno zlostavljali, a uhvaćeni su pošto su je pokazali šokiranom komšiji, koji je pozvao policiju.
Kada je 2001. spasena, imala je osam godina i nepunih 12 kilograma. Zbog neuhranjenosti, stomak joj je bio naduven.
Telo joj je bilo toliko izgladnelo da su je u bolnici hranili metodom koja je korišćena za žrtve holokausta. Istraga je pokazala da je godinama bila silovana, zbog čega je njeno telo pretrpelo teške povrede i potvrgnuta je brojnim rekonstruktivnim zahvatima.
Barbara i Keri Atkinson nikada nisu osuđeni za silovanje, jer bi za osmogodišnju devojčicu svedočenje bilo previše traumatično iskustvo.
Na sreću, Loren je prebrodila krizu i danas pruža podršku mnogim drugim žrtvama zlostavljanja, a Barbara i Keni Atkinson su 2002. osuđeni na doživotnu robiju zbog nanošenja povreda detetu.
Prisećajući se muka koje je preživela, Loren je ispričala da ju je majka zatvorila u plakar pošto joj je dojadilo njeno plakanje.
“Satima sam bila zatvorena među haljinama i košuljama. Nije bilo vode ni hrane, oko mene je bio samo mrak”, kaže ona.
Silovali su je kada je imala samo tri godine, a da bi prigušili njene krike, glasno su puštali kantri muziku.
Loren danas studira psihologiju i kaže da se izvukla iz pakla koji su joj priredili njeni roditelji
“Posle višečasovnog silovanja, zbunjenu i u agoniji, ponovo bi me strpali u plakar, koji je postao moj dom", posvedočila je Loren.
Loren kaže da je u plakaru spavala i vršila nuždu. Tepih je bio natopljen mokraćom, a pokrivala se tankim, vlažnim ćebetom.
Na njoj su gasili cigarete i vezivali je da ne bi mogla da se brani.
“Kada sam imala šest godina, majka je ispred mene stavila činiju makarona sa sirom. Rekla mi je da mogu da ih sažvaćem, ali da posle toga moram da ih ispljunem.”
Barbara je Loren kao bebu dala na usvajanje Sabrini i Bilu Kavanou, ali se osam meseci kasnije predomislila. Zbog greške advokata, devojčica je vraćena Atkinsonovima, gde je sve do oslobađanja 2001. trpela najteže muke.
Nakon toga je vraćena usvojiteljima. Život joj se postepeno vraćao u normalu, a danas uspešno studira psihologiju na koledžu u Atensu.
“Zaista želim da pomognem žrtvama poput mene da prebrode krizu i ponovo nađu snagu u sebi. Bila sam u njihovoj koži, ali sam se izvukla”, kaže ona.
