Za biser jugoistočne Srbije, prelepo Vlasinsko jezero, kažu da je najveće i najviše (1. 213 metara nadmorske visine) veštačko planinsko jezero u zemlji, a mi ćemo tome dodati da prednjači u lepoti i čistoti boje koja se menja tokom godine i uvek oduševljava.
Današnje Vlasinsko jezero nastalo je na mestu gde se u prošlosti nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blato, sa ševarom, trskom, mestimičnim vodenim površinama i rekom Vlasinom. Boje vode, koje variraju od sivoplave pored obale do zatvoreno plave na sredini jezera, sa zelenim priobalnim površinama, daju poseban koloritet vlasinskom pejzažu.
Jezero oivičava zatalasana visoravan u vidu prostranog zelenog ćilima išaranog livadama, pašnjacima i šumama koje kriju raznovrstan biljni i životinjski svet, dok jezero nadvisuju planinski masivi na čijim padinama je grupisano nekoliko naselja između kojih teku bistri i žuborni potoci i rečice sa šumovitim klisurama.
Okružuju ga planine Čemernik, Plana, Gramada i Vardenik, najviša i najrasprostranjenija među njima, čiji vrh Veliki Strešer (1.876 m) predstavlja krov Vlasine. Na smemo zaboraviti da spomenemo da u okolini Vlasinskog jezera ima više od 400 izvora besprekorno čiste, ledene, pitke vode. Ipak, najveća atrakcija Vlasinskog jezera su ploveća ostrva, jedinstvena u Evropi. Ostrvca su od treseta (produkt vekovnog raspadanja mahovina tresetnica), a pokreću ih vetrovi prilikom podizanja vodostaja jezera.
Osim plutajućih, jezero ima i dva atraktivna ostrva. Zanimljivo je da letnje temperature na jezeru dostižu više od 30 stepeni (ima nekoliko zaliva pogodnih za kupanje) dok su zime veoma oštre sa temperaturama koje idu do -20 stepeni i snežnim pokrivačem debljine dva metra.
– Vlasinsko jezero se potpuno prerušava i izgleda drugačije tokom godine. Zaista ne znam u koje doba godine mi je lepše. U proleće se vide nepregledna polja divljeg šafrana na Čemerniku u kontrastu sa još žutom travom. Zimi – zaleđena i svetlucava površina jezera koja je zarobila plutajuća ostrvca u kombinaciji s maglama. U jesen – smirujući pejzaži koji se vide kroz drveće koje sa sebe skida odeću od lišća i dozvoljava vam da pogledom obuhvatite i upijete sve što možete. Ili leto – neizbežna tura gumenim čamcem i uživanje u uvek nestvarnim pričama pecaroša… – nadahnuto priča fotograf Ivan Strahinić i dodaje: “Jeste, Vlasina je za sva vremena!”
Čemernik bez života
Čemernik je jedinstvena planina u Srbiji, ali je na njoj gotovo zamro život. Nema na njoj stada ovaca, ni krda goveda ili konja, ali ni ljudi. Ime joj potiče od otrovne biljke čemerice koja raste na njoj u izobilju. Postoji i legenda o nazivu, koja se vezuje za Kosovski boj. Po njoj je, na poziv kneza Lazara, vojvoda Dejan skupio vojsku i zastao u Vilinom lugu gde su vojnici, omamljeni mirisima trave, zaspali i zakasnili na bitku. Vojvoda je zaplakao proklinjući travu: “Eh, crna i čemerna travo, večito crna i čemerna bila, ti nas opi i uspava te za boj zadocnismo i izgubismo carstvo.” Od tada se Vilin lug zove Crna Trava, a planina Čemernik.
Mitovi
Za Vlasinsko jezero se vezuje nekoliko mističnih priča. Jedna je o stradanju bugarskih vojnika na tresavi, koje je starac slagao za prečicu te ih je “progutalo” blato. Spasio se samo komandir, koji je prokleo starog Vlasinca, a kletva je stigla njega i njegove potomke. Druga je mit o vodenom biku koji je noću izlazio iz močvare i na pašnjacima napadao goveda. Da bi ga zaustavio, seoski kovač je svom biku okovao rogove, kojima je ovaj rasporio bika. Stoka je bila na broju, ali se noću iz močvare povremeno čula rika, a na površini stvarali ogromni mehuri.
Brojni izvori
Vlasinsko jezero, koje teritorijalno pripada opštini Surdulica, poznato je po vodi i planinskim izvorima. Inače, u osnovi imena Surdulice je turska reč “surdul”, koja znači “mesto koje drži vodu” što ukazuje na bogatstvo izvorskom vodom.
