Jevrejska zajednica u Hrvatskoj ne želi da u Jasenovcu bude u zajedničkoj komemorativnoj koloni, čije održavanje ove godine zagovara premijer Andrej Plenković.
Hrvatska vlada je pozvala na sastanak Savez antifašističkih boraca, predstavnike jevrejske zajednice i predstavnike Srba i Roma. Međutim, predsednik Koordinacije Jevrejskih opština u Hrvatskoj, Ognjen Kraus je odbio Plenkovićev predlog.
– Mi ne možemo biti u istoj koloni. Ne možemo biti sa njima zbog Blajburga i ustaškog pozdrava – poručio Kraus u izjavi za hrvatski portal Ineks.
Plenković, naime, smatra da bi bilo dobro da bude jedna zajednička komemoracija ove godine u Jasenovcu.
– To bi bili važni iskoraci i za pitanje sećanja, pomirenja i osude zločina koji su se dogodili u Jasenovcu – istakao je Plenković.
Indeks, međutim, primećuje da se, sudeći prema odgovoru Krausa, jevrejska zajednica ne veruje Plenkoviću.
Poslednjih nekoliko godina, zbog protivljenja Jevrejske i Srpske manjinske zajednice upotrebi ustaških simbola i pokliča, komemoracija u Jasenovcu u aprilu se održavala u tri, pa i više kolona.
Tako su pre ili posle državne komemoracije na jasenovačko stratište posebno odlazili predstavnici jevrejske manjine sa predstavnicima Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske i Srpskim naconalnim većem.
– Mi ne možemo biti u istoj koloni dok se izjednačavaju žrtve, naglašavam, Blajburškog polja i rasnih zakona NDH i logora Jasenovac. Dok je “za dom spremni” jednima ustaški pozdrav, a drugima prihvatljiv uprkos ustavnim i zakonskim odredbama i odluci suda Saveta Evrope u Strazburu – jasan je Kraus u izjavi za Indeks.
Zamerke na Plenkovićevo političko delovanje
Kraus ističe još dve velike zamerke zbog kojih ne mogu biti u koloni sa predstavnicima Plenkovićeve vlade, prenosi hrvatski portal.
– Sve dok su u školama u upotrebi udžbenici izdavača “Alfe'”i istoričara S. B. i M. J. i dok je na mestu voditelja odeljenja za informiranje HDZ-a osoba kao što je Andrej Rora, mi ne možemo u istu kolonu – kaže Kraus ne isključujući mogućnost da će se to možda jednog dana i dogoditi.
Kraus u svom odgovoru spominje udžbenik istorije za 8. razred osnovne škole u kojem su crkva, Alojzije Stepinac i sveštenici predstavljeni kao veliki antifašisti, a zločinačka priroda ustaškog režima je relativizirana.
Reč je o udžbeniku izdavačke kuće “Alfa” koji su pripremili istoričari Stjepan Bekavac i Mario Jareb.
Kraus takođe spominje i slučaj Andreja Rore koji je 1996. godine objavio seriju feljtona u časopisu Nezavisna Država Hrvatska koji je iz emigracije u Zagreb preselio Srećko Pšeničnik, zet Ante Pavelića.
Predstavljen kao student i urednik biblioteke “Znameniti Hrvati islamske vere”, seriju feljtona je počeo da objavljuje 10. aprila 1996. godine. U tekstu prepunom pohvalnih epiteta za potpredsednika vlade NDH Džafer-bega Kulenovića, Rora piše o borbi Hrvata i bosanskih muslimana za Pavelićevu tvorevinu.
