Odlučili ste da zbog optužbi za sukob interesa vratite funkciju vojvođanskog poslanika?
– Da, ali moram da kažem da mi koji smo poslanici i predsednici opština nismo u sukobu interesa jer je zakon stupio na snagu pošto smo već bili na obe funkcije. Nas koji smo većinski direktno su birali građani, i to svakako nije korupcija, niti sukob interesa.
Odbor za rešavanje o sukobu interesa, telo koje je nasledila Agencija, nije našao ništa sporno u istovremenom obavljanju poslaničke i funkcije u lokalnoj samoupravi. Smatram da je iza svega bila politička ideja s ovakvim pritiskom na nas i retroaktivnošću primene zakona, zbog koje je on problematičan.
Da podsetim, Ustav iz 2006. uvodi princip retroaktivnosti samo izuzetno i pod restriktivnim uslovima i nemaju ga drugi zakoni, pa bi ovaj zbog toga trebalo da oceni Ustavni sud.
Još dve godine na funkciji
Početkom godine ste najavili povlačenje iz politike. Ostajete li pri tome?
Recimo, Zakon o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji funkcioniše na prijateljstvu i drugarstvu i Vlada po toj liniji dodeljuje sredstva.
To mora da se promeni, ali imam još dve godine mandata predsednika opštine, pa se nadam da će se u tom periodu neke stvari promeniti. |
Da li i vi, kao neki drugi vojvođanski funkcioneri, to doživljavate kao hajku?
– Bilo je ozbiljne medijske kampanje o sukobu interesa vojvođanskih funkcionera, ali ne i nekih ljudi koji su gradonačelnici i republički poslanici, kao u slučaju Jagodine.
Moram da kažem da smo moje kolege i ja samo volonteri u Skupštini Vojvodine jer za taj posao ne dobijamo nadoknadu. Imamo pravo na dnevnice tokom zasedanja koje uglavnom ne uzimamo, pa ne predstavljamo trošak za budžet.
Zbog čega smatrate da je toliko važno da vojvođanski poslanici ostanu u duplim foteljama?
– Vojvođanski parlament je i regionalni i u njegovom sastavu su i lokalni lideri.
Ako Srbija želi da se oni povuku i da u poslaničke klupe uđu drugi ljudi, onda će dobiti one poslanike koji nemaju nikakvo iskustvo u radu na lokalnom nivou i ne znaju ništa o tome.
Šta mislite o Predlogu izmena i dopuna zakona o regionalnom razvoju?
– To je trenutno ad hok rešenje da se dobiju kakvi-takvi administrativni regioni i prevaziđe se problem sa Ustavom Srbije koji je, u ovoj oblasti, ograničavajući. Smatram da bez promene Ustava nećemo dobiti pravi zakon o regionalizaciji, kao što smatram da je taj ustav i najveće ograničenje za dalje integracije Srbije u Evropsku uniju.
