Prag – zlatni grad
Posle Plišane revolucije koja se dogodila 1989. Češka je doživela svoj turistički procvat. Prag, glavni grad od oko milion i po stanovnika, godišnje poseti više od četiri miliona inostranih turista, a poslednji podaci za ovu godinu pokazuju istu tendenciju, i pored globalne ekonomske krize.
Ono što najviše privlači posetioce je izuzetna arhitektura u kojoj su ispisani vekovi razvoja grada, a koja je uprkos Svetskim ratovima ostala skoro netaknuta. Najinteresantnije praške znamenitosti smeštene su u jezgru Starog garada, koji je u jeku sezone (od aprila do oktobra) neprohodan usled navale turista.
Domaće turističke agencije u ponudama put u Prag kombinuju sa jednodnevnim posetama Bratislavi ili Beču. Putovanja traju šest ili sedam dana, a cene aranžmana se kreću od 120 do 200 evra.
O Pragu treba znati:
– ime Prag potiče od slovenske reči "praga" (brod, plićak, gaz) koja se odnosi na poreklo grada i njegov razvoj oko reke Vltave
– Karlov most, kamena gotska konstrukcija, najpoznatiji je most na Vltvai. Sagrađen je 1357. godine po narudžbini kralja Karla IV. Na svakom kraju mosta nalazi se toranj sa koga se može razgledati panorama grada, a barokne statue dodate su mu tek u 17. veku.
– Astronomski sat nalazi se na južnom zidu Starog grada. Njegov brojčanik sastavljen je iz tri dela: astronomski brojčanik koji prikazuje pozicije Sunca i Meseca, drugi deo je "put apostola" koji pokazuje prolazak dvanaest apostola na svaki pun sat; poslednji, astronomski brojčanik se rotira, prikazujući svaki dan u godini na medaljonima sa zodijačkim znacima. Ovaj sat je ujedno i simbol Starog grada.
– Jevrejski kvart (Josefov) dobio je ime po kralju Jozefu II čije su reforme poboljšale životne uslove Jevreja. U ovom kvartu nalaze se ostaci starog jevrejskog geta, najstarije očuvano jevrejsko groblje u Evropi, sagrađeno 1478.
Dvorci Bavarske
Nemački zmakovi se toliko razlikuju među sobom, da im je jedini zajednički imenilac to da su smešteni na teritoriji iste države. Poseta svakom od njih vraća nas u vremena princeza i prinčeva, opakih vlastelina, zdanja zaposednutih zlim duhovima. Danas je većina njih pretvorena u hotele, restorane, muzeje i tržnice čiji je osnovni proizvod za prodaju uzbudljiva istorija od Srednjeg veka na ovamo.
Jedan od najposećenijih je Linderhof, ekstravagantni dvorac čije je odaje Ludvig II pozlatio i preuredio u rokoko stilu. Kada je ostvarenje fantazija u pitanju zamak Noešvajnštajn je nezaobilazan. Inspirisan njime Volt Dizni crtao je domove princeza najpoznatijih bajki. Upravo ovaj dvorac nalazi se i na uvodnoj špici svakog Diznijevog crtaća i bio je ideja za izgradnju Diznilenda.
Ludvig II je ovaj dvorac gradio u čast Vagneru, kao veliku pozornicu za izvođenje njegovih opera. Postoji izreka da bez Ludviga Vagner rmožda ne bi nikada postigao takav uspeh, a bez Vagnera Noešvajnštajn ne bi nikada bio izgrađen.
Slovenija
A, ako baš nemate mnogo slobodnih dana, i želite da potrošite nešto manje novca za jesenji odmor jedna od varijanti je odlazak u Sloveniju. Bledsko jezero podno Alpa sa svojom tvrđavom ili Bohinj su za one koji žele pravi mir i opuštanje, aktivnost traže u trčanju, šetnjama, biciklizmu i golfu.
Mnoge terme pružaju egzotiku drugačiju od onoga kako je zamišljamo. Kupanje u otvorenom bazenu u oktobru ili novembru, u vodi toliko toploj da od pare ne vidite ljude oko Vas, uobičajena je slika iz slovenačkih termi.