Dok obred venčanja traje, na frontu borbe ne prestaju. Mladi ljudi ginu na obe strane fronta, sve je više ranjenih i poginulih, a ovom mladom čoveku je vlastito venčanje možda poslednji trenutak radosti.
Nadamo se i verujemo u to da će se živ i zdrav vratiti sa fronta i da će sa svojom izabranicom nastaviti život pod mnogo boljim okolnostima i da će biti srećni.
Na fotografijama se mogu videti mlada i mladoženja tokom venčanja u crkvi Jermenske apostolske crkve. Pored njih tu su i svatovi. Uporedo sa radošću i osmesima na licima prisutnih, vide se suze na licima najmilijih, njihovih porodica, očeva i majki, braće i sestara.
Ipak, Jermenin ponosno odlazi u rat, to je jače od njega. Krenuće tamo gde su njegovi preci kroz vekove odlazili – da brani ono što mu po prirodnom pravu pripada – veru, domovinu, porodicu.
Posle davanja bračnih zaveta ljubavi, oboje su pustili bele golubove, s nadom da će se mir vratiti njihovoj domovini i da će Jermeni ponovo slobodno hodati svojim Arcahom.
