Čukarički kreće u evropski pohod preko jermenskog Banantsa iz Jerevana. Reč je o klubu koji je osnovan 1992. u gradu Abovjanu, u regionu Kotajk.
U sezoni 1991/92. klub je osvojio prvi jermenski kup. Krajem 1995. zapali su u finansijsku krizu. Vlasnici su odlučili da je bolje udružiti se sa drugim Abovjan Kotajk nego ga ugasiti. Tokom 2001. premešten je u glavni grad Jerevan.
Ubrzo 2007. osvajaju drugi kup, potom do sada jedinu titulu 2014. pa ponovo kup Jermenije 2016.
– Sve se definitivno stabilizovalo 2016. kada je jermenski biznismen Dževan Šelojants preuzeo komandu – kaže iskusni štoper Borislav Jovanović (33), jedan od trojice Srbina koji brane boje Banantsa.
– Reč je o klubu koji je uvek u vrhu, igrači nemaju veliki pritisak, gazde su poštene i milina je igrati. Uz to, Banants poseduje jedan od najboljih trening kampova u tom delu sveta.
Sezonu ste završili kao treći iza Ararata i Pjunika a ispred Alaškerta.
– Cilj je bio plasman u Evropu i ostvaren je . Trener je nekada poznati ruski reprezentativac Iljšat Fajzulin. Igrao je za CSKA, Santander, Viljareal, Hetafe. Banants mu je prva trenerska stanica.
Ekipa se okupila pre nekoliko dana?
– Počele su pripreme i trenutno su u Istanbulu, a očekuje se i prijateljski meč protiv ruskog SKA Habarovska.
Vaš status?
– Zbog zdravstvenih problema od februara sam van stroja. Trenutno pregovaram o nastavku saradnje i verujem da ću ostati u klubu, ali su male šanse da zaigram protiv Čukaričkog koji je, objektivno, favorit u dvomeču koji sledi. Zato su tu Igor Stanojević (OFK Beograd, Metalac, Zemun, Pelister) i Aleksandar Glišić, koji je prvi strelac. Došao je iz bijeljinskog Radnika.
Kakvi su ostali stranci i domaći fudbaleri?
– Nezahvalno je govoriti u ovom periodu, jer tek sledi prelazni rok. Tokom prošle sezone najstandardniji su bili Nigerijac Udo, Senegalac Kamara i Belgijanac Kargo. Kapiten je golman Hajrapetjan, a apostrofirao bih desnog beka Ajvazjana. U životu nisam video da neko poseduje tako snažan udarac. Prošle godine je postigao pet pogodaka! Najbolji deo tima čini kvartet u veznom redu: Kamara, Hakobjan, Melkonjan i Beregamjan. Glišić je jedini isturen.
Jermeni sve više ulažu u fudbal, a probudio se i nacionalnlni tim.
– Poslednji šampion Ararat je klub koji je premešten iz Moskve, a osnovan je 2017! Imaju ogromna ulaganja koja nisu bila karakteristična za Jermeniju i odmah su se popeli na tron – zaključio je Jovanović uz opasku da je pobeda Jermenije nedavno u Atini 3:2 izazvala veliku euforiju.
Klima kost u grlu
Igračima Čukaričkog klimatski uslovi mogu da predstavljaju problem.
– Šta da vam kažem. Prošle godine, u isto vreme, igrali smo protiv Sarajeva i bilo je 40 stepeni! Goreli su i nebo i zemlja. Sigurno nije lako igrati na takvim temperaturama. Zato novi šampionat startuje tek krajem avgusta. Ono što je dobro za fudbal Banants ima modernizovan stadion, postavljeni su reflektori, odlična je travnata podloga. Inače, vremenska razlika je tri sata – kaže Jovanović.
Obećana zemlja
Sve više je naših fudbalera u Jermeniji. Uz spomenute iz Banantsa tu su golman Čupić (Ararat-Jermenija), ovogodišnji osvajači kupa Zeljković, Nenadović, Stojković, Sekulić i Čančarević (Alaškert), Prljević (Širak) i Vukomanović (Ararat).
Najveći genocid u istoriji
Nesvakidašnje niti i prijateljstvo vezuje Jermene i Srbe. Jermenija je prva zemlja koja je priznala hrišćanstvo kao državnu religiju još u četvrtom veku. O njihovoj inteligenciji govori podatak da imaju najviše velemajstora šaha po glavi stanovniku. Turci su nad njima izvršili najveći genocid (1894.-1923.) u istoriji čovečanstva. Najveći obim proterivanja i ubistava desio se tokom 1915. godine. Prema raznim procenama, u ovom zločinu je ubijeno između 800.000 i 1,5 miliona pripadnika jermenskog naroda sa područja Osmanske imperije. Zbog toga su usledile masovne migracije.
To je jedan od glavnih razloga za atantat na turskog ambasadora Galipa Balkara u Beogradu 9. marta 1983. Bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu i Jugoslaviji. Izvršili su ga mladi Jermeni Haručion Krikor Levonijan (ostao trajno nepokretan) i dve godine mlađi Rafi Aleksander el Bekijan koji živi u Bejrutu.
– Jermenija ima tri miliona stanovnika, ali više ih živi u dijaspori! Naročito u Rusiji, Francuskoj i SAD. Da bi zavarale trag mnoge porodice su modifikovale imena i prezimena: Šarl Aznavur (na slici), Gari Kasparov, Ašhen Ataljanc, Andre Agasi, sestre Kardašijan, Šer – napominje Jovanović.
Počast poginulim srpskim pilotima
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovala je 2018. u obeležavanju 30 godina od pogibije sedam pripadnika Vojske Savezne Jugoslavije u Jermeniji. Predstavnici Ministarstva položili su venac pored spomenika pripadnicima VSJ, koji je podignut 1995. godine. Vence su položili i članovi porodica poginulih pilota kao i veliki broj okupljenih građana Jermenije.
Sedam pripadnika Komande RV i PVO – Vladimir Erčić, Predrag Marinković, Milenko Simić, Milan Mićić, Boriša Mosurović, Milisav Petrović i Jovan Zisov, poginuli su kada se 12. decembra 1988. godine njihov avion srušio prilikom humanitarne misije, u okviru koje je tadašnja SFRJ poslala pomoć Republici Jermeniji razorenoj stravičnim zemljotresom.
General Bilić izrazio je zahvalnost jermenskom narodu što odaju počast našim stradalim vazduhoplovcima, ne dozvoljavajući da uspomena na njih izbledi. On je ukazao i na tradicionalno prijateljstvo koje povezuje Srbiju i Jermeniju i istakao da “se ono nikad neće ugasiti”. Obraćanje prisutnima završio je rečenicom da piloti “nikada ne umiru, oni se sele na nebo gde lete svoj poslednji let”.
Tokom trodnevnog boravka u Republici Jermeniji, članovi delegacije i porodica položili su venac i u Memorijalu u okviru Muzeja genocida.
