Kada se udruže lepota, obrazovanje, autentičnost i odvažnost, mogu da nastanu samo velika dela. Ona svojim radom pomera granice i ruši stereotipe. Sa 20 godina je proglašena za mis Srbije, a sa samo 27 je pokrenula modnu agenciju Chance Model Management.
Jelena Marković (30) je nakon višegodišnje manekenske karijere odlučila da stvori mesto na kome će u centru pažnje biti osoba, a ne idealne telesne proporcije. Želja da unese više ljudskosti u surovi svet modelinga i pokaže koliko lepote postoji i izvan “idealnih” mera 60-90-60 bila je njena zvezda vodilja. Iako je diplomirala na Pravnom fakultetu, zbog čega su je mnogi mediji svojevremeno nazivali najobrazovanijom srpskom misicom, nije ispunila želju svojih roditelja da se bavi advokaturom.
– Pre tri godine bila sam u Aziji, na svom poslednjem angažmanu. Osetila sam da je vreme za promenu. Nedostajali su mi Srbija, porodica, prijatelji… Vratila sam se i pokrenula agenciju. To je bio izazov. Dok sam bila manekenka, smetalo mi je što se niko nije bavio nama na način na koji sam želela. Agencija ti ugovori posao, ali dalje moraš sam. Modeling ume da bude i surov, pa sam želela da napravim mesto gde se radi na drugačiji način, onako kako bih volela da se sa mnom radilo.
To je posao u kojem te vežu za proporcije, kao da nisi ljudsko biće. Ja neću da diskriminišem manekene zbog kojeg centimetra manje ili više. Zato sam rešila da se posvetim ljudima koji nisu po opšteprihvaćenim merama modne industrije, ali su zanimljivi, autentični… Imamo kastinge i za takozvane silver modele, muškarce i žene koji su ušli u petu deceniju, za razne kategorije… Često možete da naletite na osobu koja ima veoma lepo lice, a nije dovoljna visoka. Pa zašto ne bi mogla da uđe u svet mode ako ima potencijala?
Anegdota iz aviona
– Sećam se sebe kada sam počinjala. Jedan poznati skaut mi je vrlo brutalno rekao da treba da izgubim tri centimetra u bokovima. Kada sam počela da organizujem kastinge, roditelji su me podsetili na te moje suze. To mi je uvek na pameti. Na mladu osobu može pogubno da utiče plasiranje sistema vrednosti baziranog na obimu kukova. Ne smatram da treba da propagiramo žene sa viškom kilograma, već lepo, zdravo, autentično biće, a ne centimetre. Takva okrutnost dovodi do depresije. U decembru sam se zbog toga bavila radionicom koja se bavi mentalnom higijenom mladih. Time ću se baviti više u budućnosti. Izbor za mis bio je trenutak kada je cela Srbija čula za nju.
– Uveče sam gledala televiziju i videla reklamu za Izbor. Odmah sam pozvala. Sve bi to bilo u redu da nije bila nedelja i da nije bila ponoć. Javila mi se Vesna Jugović. Rekla sam: “Dobro veče, ja bih da se prijavim za Izbor za mis.” A ona mi začuđeno kaže: “Maco, znate li koliko ima sati?” Čule smo se opet sutra i tako je počelo. Nisam izgarala da pobedim. Sećam se uglavnom lepih stvari. Bilo je ružnih novinskih napisa. Pisali su da mi je tata platio pobedu, da je sve bilo namešteno… Ali, svakog čuda tri dana dosta. Kod nas prosto prolazi intriga. Ipak, to je bio lep period. Ljudi iz Požege bili su ponosni na mene.
– Pamtim i zanimljivu anegdotu iz tog doba. Jedna devojka je sedela pored mene u avionu. Ćaskale smo tokom leta i kaže ona meni: “Kako si ti lepa. Eto, što se za Izbor za mis ne prijave devojke poput tebe, nego neke bezveze. Jesi li ti videla onu devojku, Jelenu Marković, što je pobedila? Jesi li videla onaj njen zgrčeni osmeh? Što se ti nisi prijavila, ti si deset puta lepša od nje. Ne mogu da verujem šta mi biramo na Izborima za mis.” Ona je vrlo strasno branila moju lepotu naspram “lepote” novoizabrane misice. Kada je završila svoje izlaganje, rekla sam: “Ja sam Jelena Marković.” To je bilo jako simpatično. Trebalo je snimiti njeno lice kada sam se predstavila.
Takmičenje za Mis sveta bilo je, kaže, predivno iskustvo.
– Bili smo u Johanezburgu, u Južnoafričkoj Republici. Nosim odatle mnogo lepih uspomena. Onda je krenula moja karijera, stalna putovanja… Svaki put kad odeš u inostranstvo, to je ozbiljna mentalna borba. Bilo je tu teških trenutaka. Jednom sam bila na angažmanu u Aziji kojim uopšte nisam bila zadovoljna. Pitala sam se šta mi je to trebalo. Kada sam pokrenula svoju agenciju, jednoj manekenki sam ugovorila posao baš u tom gradu i u toj agenciji. Ona je napravila čudo tamo. Shvatila sam da je život lanac događaja koji te vuku ka nečemu čega ti nisi odmah ni svestan. Za svaku dilemu uvek postoji objašnjenje koje će doći pre ili kasnije.
Vera joj je najviše pomogla da ostane stabilna kad je bila daleko od porodice.
– Baka i deka su me stalno vodili u crkvu. Post je za mene jedan mali, najmanji korak da se približimo nekome kome dugujemo sve, to što smo živi, srećni, što imamo porodicu, zdravlje, prijatelje… Meni vera daje smirenje i menja me, svet doživljavam drugačije. Stvari koje sam ranije jurila i glorifikovala, sada su mi na drugom mestu. Čovek koji ima veru u sebi, ima sve. Ništa ne bismo mogli da ostvarimo da nam Bog nije dozvolio. To se pokazalo u trenucima kada sam se suočavala sa brojnim iskušenjima.
Dešavalo se u životu da svim silama “lupam” na neka “vrata”, svu energiju usmerim da ostvarim nešto što sam naumila. Ali, neće i neće. A sada kad vidim da nešto neće, ne silim, jer znam da postoji razlog zašto ova vrata neće da se otvore, jer će se otvoriti neka druga na koja nisam ni pokucala. Svako od nas ima neki svoj put. Mnogo volim da čitam knjige naših duhovnih otaca. Tu uvek dobijem odgovore za sve što me muči. Dešava se da imam neki problem, i onda otvorim neku dragu knjigu i naletim na rečenicu koja me pogodi pravo u glavu.
– Upoznala sam dosta poznatih lica tokom karijere. Najveći utisak mi je ostavio Ronaldinjo. Fascinirao me je svojom jednostavnošću. Toliko je prizeman, prirodan, spontan… Ne pati od sindroma zvezde. To i jeste veličina, kada ceo svet zna za tebe, a ti se ponašaš kao da te apsolutno niko ne zna.
Čudesno iskustvo
– Putovanje u Jordan bilo je nezaboravno. Sanjala sam da dolazim u neku orijentalnu zemlju i da me dočekuje čovek sa turbanom i kosim očima. On me uhvati za ruku i kaže na engleskom: “Čekali smo vas.” Ujutru kad sam se probudila, odlučila sam da sa svojim tadašnjim emotivnim partnerom otputujem u Izrael i Jordan. Desetak dana kasnije smo krenuli. Kada smo otišli u Jordan, odlučili smo da provedemo noć u pustinji. Stigli smo u pustinju, ali smo malo zakasnili u kamp u kojem je trebalo da spavamo. Prilazi nam čovek, ja mu se izvinjavam, a on me uhvati za ruku i kaže mi: “Čekali smo vas.” To je bio čovek iz mog sna. Kad se nisam srušila od šoka. Ja sam se s njim brzo povezala. Život je čudo.
Elitna prostitucija se često vezuje za modeling. Jelena ističe da je to ozbiljna i kompleksna tema:
– Postoji mnogo diskutabilnih poslova koje pojedinci podvode pod modeling. Osećam ogromnu odgovornost samim tim što imam modnu agenciju. Meni dolaze devojčice od 15 godina. Lako mogu da vide neke od devojaka koje nečasno zarađuju u inostranstvu i imaju lagodan život, pa da požele da imaju isto što i one. Agencije su prva odbrambena linija. Ja sam stalno na vezi sa devojkama koje odu u inostranstvo.
Pratim šta rade, kuda se kreću, kako se ponašaju… Trudim se da ih pripremim za sve situacije i razne nepristojne ponude. I sama sam se sa tim susretala i videla sam kako vrbuju. Fotografi pozovu devojku na slikanje, da joj naprave book. I onda izmanipulišu devojku da napravi i neku slobodniju sliku. Mnogo je lako iskoristiti mladu devojku koja ne ume da proceni da li je neko ozbiljan profesionalac ili šarlatan. Na društvenim mrežama takođe često možete da vidite sumnjive ponude. Već po brojkama koje se nude, možete zaključiti da tu nisu čista posla, jer je reč o basnoslovnim iznosima.
