Jelašić je takve tvrdnje označio kao potpuno neosnovane, naglašavajući da banke ne samo da nisu odnosile, nego su dodatno donosile novac u Srbiju.
"Mogu samo da primetim da su u kriznoj 2009. godini banke u okviru ‘bečke inicijative’, ne samo zadržale, već su i povećale svoju izloženost prema Srbiji, od 8,7 milijardi evra sa kraja 2008, i to za 136 miliona evra", kazao je Jelašić.
On je, istovremeno, podsetio da se u jeku najveće krize "ni kod jedne banke nije postavilo pitanje da li neki građanin može da podigne svoju štednju", jer su "imale dovoljnu likvidnost i dovoljnu solventnost".
Guverner NBS u ostavci je ukazao i da ne bi bilo toliko hipotekarnih i potrošačkih kredita u Srbiji, a o zajmovima privredi da se i ne govori, da je obim tih pozajmica zavisio isključivo od domaće štednje.
"Kako 2009, tako i 2008. godine banke su bile profitabilne. Međutim, niko nije taj profit izneo, nego je on dodatno iskorišćen da bi se povećala adekvatnost kapitala banaka, što takođe predstavlja jednu značajnu dozu sigurnosti i stabilnosti bankarskog sektora", rekao je Jelašić.
Govoreći i spoljnoj zaduženosti Srbije, Jelašić je rekao da ga više brine ubrzani tempo zaduživanja, od visine duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP), navodeći da je on samo u toku 2009. godine povećan za pet procenata i dostigao danas 32 odsto BDP-a.
"Mnogo je veći problem ako se vi zadužite tokom jedne godine za pet-šest odsto i stignete sa 25 na 32, nego ako ste bili na 50-60 odsto BDP-a, pa povećali to za svega 2-3 odsto. Dakle, pravac kojim idete i brzina kojom idete su mnogo važniji nego gde se trenutno nalazite", objasnio je on.
