Jelašić je, na konferenciji za novinare, podsetio da budžetski prihodi na početku ove godine pokazuju da se ostvaruje predviđeni plan, ali da nema potrebnog povećanja, što je preduslov za sprovođenje ovakve namere.
Jelašić je podsetio da su ranije predlagana rešenja bila da se u Ustavu Srbije jasno napiše koji nivo godišnjeg budžetskog deficita i ukupnopg jasnog duga ne sme da se pređe, ali da taj predlog nije usvojen. Zato je, da bi se obezbedila efikasnosti primene Zakona o fiskalnoj odgovornosti, potrebno osnivanje Fiskalnog saveta, u kome će sedeti odgovorni ljudi, naglasio je Jelašić. |
On je podsetio da se država obavezala da se izdaci za penzije sa 13 odsto smanje na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a za zarade u javnom sektoru sa 10 na 8 odsto do 2015. godine.
Prema njegovim rečima, definisanje toga kako i kada će se izaći iz zamrzavanja plata i penzija do kraja 2010. ključno je i sa stanovišta daljeg planiranja monetarne politike.
"Ima nekoliko ideja na stolu – koliko puta će da se vrši indeksacija i na koji način – ali nadam se da će novac odlučiti šta će biti krajnji ishod", rekao je Jelašić napominjući da ne bi bio zadovoljan ukoliko bi se država odlučila za dodatno zaduživanje u zemlji ili inostranstvu.
Jelašić je ukazao i na mogući scenario ukoliko bi plate i penzije bile i dalje zamrznute. U tom slučaju, naglasio je on, došlo bi do održavanja niske stope inflacije i daljeg smanjenja referentne kamatne stope. Takođe, ne bi došlo do povećanja javnog duga, što bi dovelo do smanjenja premija rizika, a država bi se jeftinije finansirala u dinarima.
To bi otvorilo put i obezbeđivanju jeftinijih sredstava za investicije i kredite, a sve to bi imalo za rezultat manji pad životnog standarda.
"U drugom scenariju, dogodilo bi se sve suprotno od toga", naglasio je Jelašić.
On je pozdravio najavu donošenja Zakona o fiskalnoj odgovornosti, ali je naglasio da je potrebno i formiranje Fiskalnog saveta, čija će osnovna nadležnost biti da javno saopšti ko nije ispoštovao dogovorena fiskalna ograničenja.