Koliko je pripadnika Vojske Srbije bilo angažovano u odbrani od poplava?
– Skoro 11.000 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane bilo je angažovano u područjima pogođenim poplavama. Oni su pomagali ugroženom stanovništvu gde god je bilo potrebno. Radili su na evakuaciji građana, dostavljali hranu, vodu i sve potrepštine, od humanitarne pomoći, lekova do ćebadi. Takođe, provodili su dane i noći gradeći zaštitne nasipe kako bi se zaustavila vodena stihija.
Tragedija koja je zadesila Srbiju, ujedinila je narod. Kako tu energiju sačuvati i u obnovi?
– Kao svedok koji je gledao jedinstvo naroda na terenu u odbrani od poplava, mogu da kažem da je bila divota gledati zajedničku snagu vojske, policije, Žandarmerije, vatrogasaca i brojnih dobrovoljaca, ne bih želeo da zaboravim nekoga, kako svi rade s istim ciljem – da se sačuva svaki ljudski život i da se spasi šta se spasti može. Potrebno je da takav duh i to zajedništvo sačuvamo i u danima koji dolaze jer će onim građanima koji žive izvan svojih kuća sada pomoć i podrška biti najpotrebnija.
Može li se u ovom trenutku, barem ugrubo, reći koliku štetu je Srbija pretrpela?
– Šteta je ogromna i još uvek je teško proceniti tačan iznos. Ekipe na proceni štete neprekidno rade i ubrzo očekujemo neke prve procene.
Dok je trajala katastrofa videli smo da aktivno pomažete i u evakuaciji Obrenovca, mnogi su vam to zamerili.
– U takvim situacijama, svako radi prema svojoj savesti i onako kako oseća. Kada vidite da je nekome potrebna pomoć, prirodno je da dajete sve od sebe kako biste toj osobi i pomogli. Tako sam i ja radio da bih pomogao ugroženim ljudima! Tako su radile i desetine hiljada, vojnika, policajaca, dobrovoljaca i svi ostali žitelji naše države.
Istina i načelnik Generalštaba je morao da preuzme komandu Šapca jer 10.000 dobrovoljaca iz Beograda nisu videli ne samo lopate, već ni pesak?
– General Diković je uradio izvanredan posao i da njega nije bilo, pitanje je da li bismo odbranili Šabac.
Hoće li biti preispitivanja odgovornosti u državi?
– Uveren sam da će biti preispitan svačiji rad u toku ove krize, kao i da će biti postavljeno pitanje odgovornosti za nastale propuste. Ovo je bila jedna od najvećih katastrofa koja nas je zadesila u poslednje vreme i kao takva je bila iskušenje za državu, za sve institucije i građane. Zbog toga svako od nas treba da se zapita, da li je dao svoj maksimum.
U Hrvatskoj se upravo preispituje odgovornost nadležnih, počev od lokalnih vlasti pa nadalje. Šta bi moglo da se očekuje kada je reč o Srbiji?
– U najmanju ruku isto to.
Direktno vas pitamo da li je Obrenovac mogao da bude spasen i kako?
– To pitanje razmatraće nadležne institucije. Vojska Srbije je dala svoj maksimum da spasi što više ljudi u Obrenovcu. Ukupno smo evakuisali više od 10.000 građana od kojih je većina iz Obrenovca.
Neki vojni komentatori tvrde da se Vojska Srbije nije najbolje snašla?
– Vidite, Vojska je spremna da odgovori na sve izazove i da reaguje blagovremeno i efikasno. Ne samo da sam zadovoljan, već i ponosan zbog doprinosa koji je Vojska Srbije dala u prevazilaženju teške situacije koja je zadesila naš narod i državu. U brojkama bi to iznosilo ovako: evakuisali smo oko 10.300 ljudi, od toga samo 17. maja čak skoro 5.000 ljudi, a u vojnim objektima je prihvaćeno 2.500 evakuisanih.
Angažovanjem vojnih kapaciteta dostavljeno je 480.000 litara vode i 17.348 kg hrane, sanitetskog materijala, odeće i goriva, ali to su samo cifre… Stvarni doprinos bio je nemerljiv. Tako da je odgovor na to pitanje nedvosmislen i jasan. Vojska je odlično odradila svoj posao!
Naime, mnogi su bili začuđeni kada je premijer morao da naređuje dopremanje čamaca iz beogradske marine, a Vojska Srbije ima rečnu mornaricu, a desatni čamci su, valjda, sastavni deo većine jedinica?
– Odluka je doneta jer su čamci iz beogradske marine bili u neposrednoj blizini i što je za njihovo dopremanje bilo potrebno malo vremena. Morate da shvatite da je za građane Obrenovca svaki trenutak bio značajan. Trebalo bi napomenuti i da desantni čamci nisu bili mnogo upotrebljivi zbog gabarita, dubine gaza, ali i snage motora, tako da smo, shodno situaciji upotrebili ona sredstva koja su se pokazala najefikasnijim u datim okolnostima. To su manji limeni čamci i amfibije koje su odradile odličan posao.
Ekonomista i preduzetnik* Bratislav Gašić je rođen 1967. godine u Kruševcu. Srednje obrazovanje stekao je u kruševačkoj Gimnaziji, a zvanje diplomiranog ekonomiste na Ekonomskom fakultetu u Nišu. |
Zar nije potpuna ironija da se upravo u Obrenovcu nekada nalazilo sedište inženjerijskih jedinica. Izgleda da se u prethodnom periodu nisu baš najbolje procenjivali prioriteti oružanih snaga Srbije.
– Da li je bilo propusta i pogrešnih procena u prethodnom periodu videćemo… Sada mi je želja da se okrenemo ka budućnosti i da u narednim godinama opremimo Vojsku Srbije savremenim naoružanjem i vojnom opremom, kako bi bila još operativnija i kako bi mogla još brže i bolje odgovoriti izazovima koji se pred nju postave.
Koji su dalji prioriteti naših oružanih snaga?
– Pre svega, više ćemo ulagati u sistem odbrane. Odmah po dolasku na ovu funkciju, istakao sam značaj modernizacije, posle kritično dugog perioda u kome zapravo nije bilo ozbiljnih ulaganja. Insistiraću na svemu što možemo da ostvarimo iz budžetskih sredstava u ovoj godini, te nastavljamo započete modernizacije borbenih sredstava i njihov remont. Prioriteti su nam i dalje opremanje jedinica Vojske Srbije. Naime, vazduhoplovstvo treba da dobije nove školske avione "lasta", a nastavljamo i sa razvijanjem našeg telekomunikacionog sistema. Imaćemo i znatna infrastrukturna ulaganja, uključujući poboljšane uslove za bezbedno skladištenje ubojnih sredstava.
Avione još čekamoProšle godine je Ratno vazduhoplovstvo trebalo da se ponovi novim migovima 29, kada bi moglo da dođe do toga? |
Drugi pravac modernizacije su modernija obuka jedinica i podizanje njihovih sposobnosti da mogu da učestvuju u multinacionalnim operacijama sa najrazvijenijim armijama sveta kao ravnopravni partneri. Pri tome, jednaki prioritet treba da ostane i održanje materijalnog standarda pripadnika Vojske Srbije, kao i rešavanje njihovih stambenih pitanja.
Došli ste na čelo Ministarstva odbrane kao "čovek sa strane". U svetu je praksa da je to mesto rezervisano za političare, ali ne i kod nas.
– Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije predstavljaju sistem koji je najuređeniji u našem društvu. Naša dužnost je da unapređujemo njegovo funkcionisanje i da jačamo sposobnosti Vojske Srbije. Mnogo posla, mnogo izazova i, naravno, odgovornosti. Svi ljudi koji rade u ovom sistemu, pa tako i ja, spremni smo da se nosimo sa time. Ko te stvari ne razume, nemam šta dalje da im dodam.