U Austriji je, početkom 2020. svaki peti stanovnik Austrije, to jest 19,8 odsto ili 1,765 miliona, bio rođen u inostranstvu, pokazuje statistika Austrijskog integracionog fonda (OeIF).
Od tog broja, čak 53,2 odsto nisu poreklom iz zemalja članica EU. U poređenju sa 2015. to predstavlja rast od 18,9 odsto.
Najveći udeo osoba rođenih u inostranstvu ima Beč sa 36,7 odsto, a najniži pokrajina Burgenland sa 11,6 procenata.
U Forarlbergu je udeo rođenih u inostranstvu na 21,3 odsto, u Salcburgu na 19,6 procenata, u Tirolu 18,9, Gornjoj Austriji 15,9, Štajerskoj 13,2, Donjoj Austriji 13, a Koruškoj 12,8 odsto.
U Beču Srbija ispred Turske
Što se zemalja rođenja tiče među prve tri, koje su ostale nepromenjene od 2015.u gotovo svim pokrajinama, su Nemačka (237.800), Bosna i Hercegovina (170.500) i Turska (159.600).
U pokrajini Donja Austrija je nešto drugačija slika, pošto u njoj prednjače osobe rođene u Rumuniji, a u Burgenlandu lica rođena u Mađarskoj.
U Beču listu zemalja rođenja stanovnika predvodi Srbija ispred Turske.
Kada je reč o školama čak 26,5 odsto svih đaka imalo je drugi maternji jezik od nemačkog.
Taj udeo je, u odnosu na 2015. porastao za 2,7 odsto.
Na tržištu rada je strana radna snaga snažnije pogođena od nezaposlenosti, a korona kriza je taj trend samo pojačala.
