Naučnici su objavili sve što znaju o kometi Bernardineli-Bernštajn, jednoj od najvećih otkrivenih do sad.
Više od 2,7 milijardi milja od Sunca – deo sunčeve svetlosti odbio se o nešto što ga je vratilo prema našoj matičnoj zvezdi. Odbio se o nešto ledeno. Nešto nezamislivo staro. Nešto veliko.
Otprilike četiri sata kasnije, u zoru 20. oktobra 2014, teleskop u čileanskoj pustinji Atakama okrenuo se prema nebu i snimio ogromnu sliku južnog noćnog neba, hvatajući nagoveštaje – odakle bi mogla da dopire ova reflektovana svetlosti.
Bilo je potrebno skoro sedam godina da istraživači identifikuju tu čudnu tačku kao ogromnu primordijalnu kometu – verovatno najveću koja je ikada proučavana savremenim teleskopima. Naučnici su o kometi nazvanoj Bernardineli-Bernštajn, sakupili sve što znaju i taj dokument o otkrićima dostavili časopisu The Astrophisical Journal Letters.
“Moj telefon nije prestajao da zvoni – nisam očekivao toliku pažnju koji je [naučna] zajednica dala otkriću”, kaže Pedro Bernardineli, istraživač na Univerzitetu u Vašingtonu. Koji je kometu otkrio tokom poslednjih nedelja svog doktorskog istraživanje na Univerzitetu u Pensilvaniji sa svojim tadašnjim savetnikom Gerijem Bernštajnom.”
Prema najnovijim procenama, jezgro komete je široko oko 150 kilometara. To je daleko najveća procena veličine komete. Na primer, kometa 67P/Čuriumov -Gerasimenko, oko koje je svemirska letelica Rosetta Evropske svemirske agencije kružila od 2014. do 2016. godine, bila je široka samo oko 4,5 kilometra.
Mičel Banister, astronom sa novozelandskog Univerziteta u Kanterberiju, koji nije bio uključen u studije, kaže da veličina komete Bernardineli-Bernštajn može čak da se smesti uz neke “istorijske velike komete”, uključujući vrlo svetlu i ogromnu kometu koja je ušla u Sunčev sistem 1729.
Tokom naredne decenije, Bernardineli-Bernštajn će, na putu ka Sunčevom sistemu, postajati sve svetlija, a najbliže će prići 21. januara 2031. godine, kada se očekuje da kometa dođe na oko milijardu milja od Sunca, nešto dalje od prosečne udaljenosti Saturna. Potom će započeti svoje dugo povlačenje nazad u spoljne domete Sunčevog sistema, ostajući vidljiva najmanje do 2040 -ih, ako ne i decenijama duže.
U zavisnosti od toga koliko kometa oslobađa gasa dok njen led isparava prilazeći sunčevom sjaju, Bernardineli-Bernštajn bi na noćnom nebu mogao da zasvetli kao i Saturnov najveći mesec Titan. Ako je tako, kometa bi trebalo da bude biti vidljiva već 2031. godine kroz pristojni teleskop u dvorištu.
Kometa Bernardineli-Bernštajn je takođe značajna po tome koliko je bla udaljena od Sunca kada je prvi put primećena. Ledeni predmet potiče iz Oortovog oblaka, ogromne sferne izmaglice objekata koja kruži oko Sunca, i hiljadama puta je udaljena od Zemlje.
Astronomi računaju da je ovoj kometi potrebno nekoliko milione godina da obiđe oko Sunca. Samo tri takve komete ikada su otkrivene na svom putu iz oblaka Oort, a Bernardineli-Bernštajn je pronađena dok je još bila udaljena više od 2,7 milijardi milja, što je rekord za kometu. Budući da je otkriven tako rano, generacija astronoma će imati priliku da razotkrije njene misterije.
