Jedete više, ne osećate glad i još mršavite? Zvuči zaista nestvarno, ali stručnjaci tvrde da na tom principu funkcioniše tzv. volumetrijska dijeta, proglašena drugom najpopularnijom dijetom ove godine.
Stručnjaci ističu da je neprijatan osećaj gladi osnovni krivac za to što tek retki uspeju da istraju u dijeti. Reč je o režimu ishrane koji je još 2000. godine osmislila američka nutricionistkinja Barbara Rols, profesorka s Univerziteta Pensilvanija. Glavna odlika te dijete je to da se jede više, a ne manje.
Osnovno načelo na kojem se temelji ta dijeta je postizanje dugoročnog osećaja sitosti. To je moguće unošenjem veće količine hrane, ali uz uslov da je u pitanju niska energetska vrednost (kcal/g). Naime, što je energetska gustina namirnica niža, to unosimo manji broj kalorija, pa su dozvoljeni obilniji obroci, bez straha od gojenja.
Uz takvu ishranu unosite znatno manje masnoća, a obiluje vlaknima i belančevinama neophodnim za osećaj sitosti. Rezultati nisu izostali. Uz obilne obroke i osećaj sitosti kilogrami su se zaista istopili, a izostao je i neželjeni jo-jo efekat.
Ali naravno, to se ne odnosi na sve namirnice jer se u prvi plan stavljaju one koje sadrže mnogo vode, kao što su supe, variva i salate. Zahvaljujući takvom načinu ishrane, ljudi osećaju sitost i nisu nervozni zbog gladi.
Volumetrijska dijeta dozvoljava obilnije obroke, ali bez straha od gojenja. Tako, na primer, dnevno možete da pojedete pet punih tanjira povrća – u obliku salata ili variva. Takođe, ova dijeta daje prednost integralnim namirnicama, povrću koje obiluje vodom i nemasnim mlečnim proizvodima.
Preporučuje se i pijenje pića bez kalorija, ali i redovno vežbanje. Treba naglasiti da nisu sve visokokalorične namirnice loše jer mnoge sadrže puno kalorija i masnoća neophodnih za zdravlje, poput orašastih plodova, semenki, avokada ili ribe. Pošto voda s jedne strane smanjuje glad, a s druge strane povećava energiju, osobe na ovoj dijeti trebalo bi da tokom dana na prazan želudac popiju veliku čašu vode, a ukupno najmanje dva litra vode.
Treba naglasiti da ova dijeta ne deluje preko noći, ali je na duže staze navodno delotvorna, a navodno je dobra i za zdravlje srca i krvnih sudova.
Nutricionisti ističu da ova dijeta nije klasična restriktivna dijeta, nego se radi o promeni navika u ishrani, čime se sprečava povratak neželjenih kilograma, dok poznavanje energetske gustine namirnica pritom značajno doprinosi osećaju sitosti.
Treba naglasiti da, ako očekujete brze i velike rezultate, ova metoda mršavljenja nije za vas. Dijeta bolje funkcioniše uz uvođenje laganh vežbi i više kretanja.
